Ања Илић: Раст креативне индустрије отвара нова радна мјеста

Казала је то у разговору за “Глас Српске” Ања Илић в.д. директора Центра за развој и унапређивање кинематографије РС, која је и глумица у Народном позоришту РС, говорећи о плановима и раду ове институције у наредном периоду.

- Много занимања је укључено у филмску индустрију, нарочито у фазу продукције и снимања. Поред костимографа, сценографа и шминкера, који су тренутно у Српској дефицитарна занимања, ту су занати и занимања који чине цијелу инфраструктуру и стварају систем у којем дјелује филмска индустрија. Тако да би ово требало озбиљно да схвате сви и да се укључе у цијелу причу - додала је она.

ГЛАС: Центар за развој и унапређење кинематографије РС основан је прошле године. Шта је од почетка до сада урађено?

ИЛИЋ: Много тога је урађено за годину дана. Основана је институција, завршен је административни дио у вези са формирањем статута, систематизације радних мјеста и подзаконских аката. Упоредо се радило и на доношењу новог закона о аудио-визуелним дјелатностима, који би дао институцији већу аутономију и отворио могућности у складу са данашњим тенденцијама и развојем аудио-визуелних дјелатности у Европи и свијету. Важно је да одмах на почетку створимо добар темељ. Увезали смо се са филмским центрима из Србије, Црне Горе, Словеније и Хрватске. У контакту сам са директорима тих центара и они су нам подршка, драго им је што је основан још један филмски фонд у комшилуку, јер је то прилика за копродукције и сарадњу.

ГЛАС: Нови Закон о аудио-визуелној умјетности би требало да ступи на снагу кроз мјесец дана. Шта он конкретно доноси?

ИЛИЋ: Када закон ступи на снагу, Центар ће почети да расписује конкурсе за дугометражне и краткометражне игране форме, али и документарне. Будући да је ријеч и о аудио-визуелном центру, радићемо на развијању серија, анимираних филмова те видео-игара. То су наши планови у будућности. Важно је да постоји годишње издвајање за кинематографију из буџета РС. Ствара се добра клима, када је у питању развој филмске индустрије и аудио-визуелних дјелатности код нас. Такође, нови закон ће омогућити да се тржиште омасови, да људи добију могућност да аплицирају на конкурсе, како правна тако и физичка лица. Како сад ствари стоје, у центру не бисмо имали много корисника, то би се свело на двоје или троје, а ми желимо да буде направљен квантитет јер из квантитета постоји већа шанса да се добије квалитет.

ГЛАС: Шта је наредни корак?

ИЛИЋ: Сљедећи корак је формирање конкурса. Овим путем желим да позовем филмске раднике да се удружују у еснафаска удружења. Нека слиједе примјер Удружења аниматора “Дарес”, који су недавно основани. С њима смо већ имали састанке на којима су они јасно истакли шта су им планови и циљеви те на који начин мисле да развијају свој пут анимације. Дошли су са конкретним приједлозима што се тиче конкурса и едукације. Било би сјајно да њихов примјер слиједе и други, јер ћемо тако брже реализовати циљеве који су нам свима у интересу.

ГЛАС: На који начин ће центар допринијети студентима Академије умјетности ?

ИЛИЋ: Имаћемо конкурсе за студентске филмове завршне, четврте године Академије умјетности. До сада студенти нису имали никакву финансијску помоћ за снимање својих филмова. Отварањем центра и конкурса намијењених њима, ствара се могућност да добију намјенска средства за снимање. Тиме ће њихови филмови добити виши продукцијски ниво и биће конкурентнији на фестивалима на међународној сцени. Центар ће им бити одлична припрема и основа за све оно што их чека као професионалце на креативном и умјетничком путу. Имамо дивне, талентоване младе људе који освајају награде на признатим фестивалима, а о томе се не зна. Треба да порадимо на томе, јер културни радници и умјетници су најбољи амбасадори једне земље.

ГЛАС: Недавно су у центру одржане радионице за филмске раднике. Како су протекле и да ли су у плану сличне активности у наредном периоду?

ИЛИЋ: Било је дивно и динамично. Видјели смо да влада велико интересовање за тај вид едукације, тако да планирамо сличне активности. Били смо позитивно изненађени, јер нисмо очекивали толику заинтересованост. Предавачи су ми рекли да би у Србији тешко окупили толики број људи који би пратили едукацију овог типа. Академија умјетности постоји 25 година и сваке године изађе одређени број филмских радника који до сада нису имали прилику да се остваре, зато што нису имали подршку институције. Центар им је велика подршка и вјетар у леђа, јер неће лутати. Имаће врата на која ће закуцати оног тренутка кад изађу са академије. Моћи ће одмах да се запосле, да се креативно изразе и да се едукују. Отвориће се безброј могућности и надам се да ће филмски радници што прије увидјети бенефите оног што им центар нуди и да ће кренути у реализацију својих идеја и циљева.

ГЛАС: Да ли је у плану снимање новог филма у Српској и о каквој тематици ће бити ријечи?

ИЛИЋ: Разговара се о томе. Први конкурс ће бити отворен за развој сценарија са националном тематиком, а и на било коју другу тему. Тако ћемо видјети шта струку занима и у којем правцу желе да се креће кинематографија код нас. База за добар филм је добар сценарио. Одатле крећу пројекти и суфинансирање. Јавност и државне структуре су заинтересоване за снимање игране форме са националном тематиком. Ми овдје имамо много прича које бисмо могли да екранизујемо, али ипак је до струке, видјећемо шта ће нам понудити.

ГЛАС: Позната је информација да Српска планира да у складу са новим законом сваке године издвоји два милиона КМ за домаћу кинематографију. Постоји ли још начина за пуњење буџета центра мимо државних улагања ?

ИЛИЋ: Постоје различити начини финансирања, али тренутно је сигурно само то да ће држава издвајати новац те да ће тај проценат бити уграђен у закон. То је тих два милиона КМ који ће бити уграђени у закон, а биће и јасно дефинисано из којих извора ће се тај проценат издвајати за кинематографију. То је нешто што ниједна држава у региону нема на тај начин дефинисано. Србија, на примјер, дуго покушава да има такав вид финансирања уграђен у закон. Они имају приходе од ТВ сервиса и кабловских оператера, стриминг платформи и слично. Ми, тренутно, нисмо наишли на разумијевање тих извора. Срећом Влада РС је показала огромно разумијевање и уградила тај проценат у закон, тако да имамо чврст извор буџетирања кинематографије, што је веома важно, јер нећемо бити препуштени сами себи и размишљању да ли ће или неће бити средстава. То нам много значи, јер ако немамо сигуран извор финансирања, не можемо планирати озбиљне пројекте. Европском филму је потребно од три до пет година да се реализује и неопходна је велика сума новца. Тако да овим сигурним буџетом ми постајемо релевантни и пожељни за сарадњу.

ГЛАС: Колико новца је потребно да буде снимљен дугометражни филм у Европи?

ИЛИЋ: Потребно је 500.000 евра за нискобуџетни филм и тај број је минимум. Центри углавном, а то је и наш план, суфинансирају производњу филмова и дају максимално до 60 одсто средстава од укупног буџета једног филма. Остала средства продуценти морају да траже из других извора. Најчешће се окрећу продуцентима из других земаља који аплицирају за остатак новца на своје фондове и тако се стварају копродукције у којима више земаља учествује у стварању једног филмског пројекта.

Квалитет

ГЛАС: Какви су нам филмови потребни по Вашем мишљењу?

ИЛИЋ: Потребни су нам квалитетни филмови. Како када је ријеч о питању продукције, тако и на креативном и умјетничком нивоу. Све теме су мање више испричане, све је ствар угла из којег се посматрају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.