Анета Илић, вокална умјетница, за “Глас Српске”: Бахова музика носи безвремене поруке

Казала је ово за “Глас Српске” вокална умјетница, сопран Анета Илић, која ће сутра навече, заједно са пијанисткињом Лидијом Станковић, обоистом Бориславом Чичовачким и челистом Срђаном Сретеновићем, наступити у Банском двору, гдје ће од 20 часова одржати концерт “Вече Бахових арија”.

- Уз моје колеге, са којима сарађујем већ дуги низ година, све је лако. Разумемо се одлично и уживамо у заједничком раду - додаје Илићева.

ГЛАС: Бахове арије извођене су у Србији и иностранству. Како је такав програм прихватила публика на различитим локацијама?

ИЛИЋ: Увек са одушевљењем! Иако се на први поглед може рећи да Бахове кантате и мисе са програма припадају пре свега западноевропској културној баштини, његова музика је безвремени, инспиративни носилац универзалних порука, где год и за коју год публику да се изводи.

ГЛАС: Да ли је, можда, и највећа чар ове умјетности та повезаност коју иста музика може да донесе у било којем граду на свијету, у различитој средини, са различитом публиком?

ИЛИЋ: Управо тако. Бахова музика има снагу да спаја људе, без обзира на различите корене, погледе и културе којима припадају. Мој утисак са концерата је да публика, слушајући је, препознаје чистоту њеног израза која враћа веру у истинске људске вредности.

ГЛАС: У програмима Ваших наступа заступљена су дјела из периода барока, романтизма, импресионизма и музика 20. вијека. Када је ријеч о таквој разноликости, шта Вам је можда најдраже да изводите?

ИЛИЋ: То је тешко питање за разноврсног уметника. Има толико дивне музике коју још нисам стигла да освојим, а желим. Свакако могу да кажем да је мала форма -lied и камерна музика, поље у којем могу најбоље да изразим свој уметнички сензибилитет.

ГЛАС: Посебна сфера у Вашој посвећености музици је српско музичко стваралаштво, које је кренуло са Исидором Жебељан. Каква сјећања носите на те почетке?

ИЛИЋ: Посвећена сам извођењу српског музичког стваралаштва, као солиста, али и кроз учешће у раду са различитим камерним ансамблима. Сматрам да је важно да негујемо и промовишемо сопствене уметничке вредности, јер имамо шта да понудимо. Музика српских аутора утицала је на мој уметнички развој, а посебно стваралаштво наше велике композиторке Исидоре Жебељан, која је била присутна у мом животу од ране младости. Њен уметнички језик, израз и суптилност увек су ми били блиски. За извођача је од непроцењивог значаја могућност да учествује у креацији новог музичког дела у непосредној сарадњи са аутором. Имала сам велику срећу и част да ме Исидора поведе у правцу потпуно нове естетике и погледа на уметност.

ГЛАС: Шта бисте рекли да је другачије или посебно код музичких умјетника нашег поднебља и онога што стварају?

ИЛИЋ: Свако од уметника на свој посебан начин изграђује јединствени израз и стил, а на Баховом и Исидорином примеру можемо видети да се те вредности препознају и прихватају на различитим поднебљима.

ГЛАС: Каква су ово времена за такву врсту музике, с обзиром на изобиље разноликости и веће присутности неких популарних, не нужно и квалитетних жанрова? 

ИЛИЋ: Изазови и разноликост сваког времена су драгоцени за уметност, јер подстичу креативне процесе и стваралачке одговоре. Свакако, уметнички квалитет требало би да буде императив, без обзира на жанр.

Млади

ГЛАС: С обзиром на то да на Факултету музичке уметности у Београду радите као професорица на Катедри за соло пјевање, са стране предавача, како видите стање у тој сфери? Колика заинтересованост, пажња и посвећеност постоје код умјетника млађе генерације?

ИЛИЋ: Времена се, наравно, мењају, али заинтересованост и посвећеност младих музичара и даље је на завидном нивоу. Савремено доба доноси нове изазове у комуникацији њихове уметности са публиком, у локалном и ширем контексту. На то свака генерација младих уметника мора сама да нађе сопствене путеве и одговоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.