Андрићева дјела као знакови насред пута

Ријечи су ово бањалучког књижевника Ранка Павловића о српском писцу Иви Андрићу, коме је 10. децембра 1961. у Стокхолму уручена Нобелова награда за књижевност.

- Андрићево дјело је споменик српском језику и колики год је његов значај за нашу књижевну баштину, толика је и његова вриједност што је путоказ првенствено прозним ствараоцима, приповједачима и романописцима. То дјело је већ постало општа народна својина и заузело значајно мјесто у свјетској књижевној баштини - истакао је Павловић.

Те 1961. године, 26. октобра саопштено је да је српски писац Иво Андрић добитник Нобелове награде из области књижевности.

У најужем избору су, поред Андрића, били и енглески писци Лоренс Дарел и Грејам Грин, Американац Џон Штајнбек и Италијан Алберто Моравија. Андрић је у Стокхолм отишао 5. децембра у друштву супруге Милице, а свечана церемонија додјеле Нобелових награда одржана је 10. децембра у дворани Концертне палате Шведске академије.

Др Андерс Естерлинг, члан Академије, рекао је Андрићу приликом уручења награде: "Велико је задовољство за Шведску академију да у Вама награди једног вриједног представника оног језичког подручја које до сада није било представљено у листи награђених..." 

Иво Андрић се потом обратио својим говором на француском "О причи и причању", који је касније објављен у књизи "Историја и легенда", у оквиру Сабраних дјела.

- Стога бих желио да тежиште овог кратког излагања поставим, као што је по мом мишљењу право и умјесно, на разматрање о причи и причању уопште. На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из вијека у вијек, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дјела модерних приповједача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим свјетским центрима, испреда се прича о судбини човјековој, коју без краја и прекида причају људи људима - дио је из Андрићевог говора на свечаном уручењу награде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.