Андрићев однос према друштвеној стварности, Његошу...
Андрићград - Професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Сања Мацура одржала је данас предавање о теми "/Не/пристајање на злостављање" на научној конференцији "Иво Андрић у нашем времену", која се одржава у Андрићграду. Говорећи на једној од десет секција,
Мацура је истакла да се у њеном раду, на примјеру Андрићевих приповједака "Аникина времена", "Злостављање" и "Мара Милосница", анализирају "видови литераризације различитих видова злостављања жена, примарно моралног и физичког, те њихов одговор и /не/пристајање на злостављање".
Она каже да, са једне стране, стоје неписана друштвена правила, норме које су есенција тог злостављања, а са друге женско /не/реаговање на злостављање.
"Посебно сам у свом раду, као поступке у литераризацији наведеног, издвојила функције итеративног и виртуелног наратива, те наративизације дескрипције као посебних одлика посматраних Андрићевих приповиједака", навела је Мацура.
Њен колега из Завода за унапређивање образовања и васпитања из Београда професор Зоран Аврамовић одржао је предавање о теми "Да ли нам Андрићево дело помаже у разумевању друштвене стварности?", уз опаску да се једно од најсложенијих питања у проучавању односа књижевности и друштва односи на сазнајну функцију књижевног дјела.
"Андрићево дело изузетно је подстицајно за оваква истраживања", оцијенио је Аврамовић.
Он се, истовремено, пита да ли читање Андрићевих романа доприноси разумијевању међунационалне и међувјерске стварности у БиХ.
Аврамовић у свом раду анализира идентитетске сличности и разлике Срба и муслимана у роману "На Дрини ћуприја" и примјећује да, "са завидном сазнајном прецизношћу, Андрић обликује сва значења културног идентитета становника касабе на Дрини".
"Оваква сазнајна димензија романа доприноси разумевању и савремених идентитетских сличности и разлика у БиХ. То знање није појмовно, није интуитивно, већ специфично уметничко", каже Аврамовић.
Магистар Живојин Ракочевић из Дома културе "Грачаница" са Косова и Метохије анализирао је Андрићев есеј "Његош као трагични јунак косовске мисли" и студију Милована Ђиласа "Његош - пјесник, владар, владика".
Он каже да та анализа треба да покаже Андрићев утицај на концепцију и методологију Ђиласовог писања, начина саопштавања идеја о Његошу, интерпретацију његовог живота, као и књижевна критичка тумачења.
"У композицији Андрићевог и Ђиласовог текста издваја се неколико основних теза - косовски круг, силазак са позорнице смрти или говор о себи, епска реалност, могућност природне крајности, послање и положај етноса као носиоца посебности, одређивање места у српском хришћанском искуству, култури и стварању, баланс између односа земаљског и небеског принципа и памфлет и читање докумената као почетак откривања драме", рекао је Ракочевић.
Вечерас ће бити представљене књиге "Андрић и Дубровник", аутора Злате Бојовић, и "Вечна присутност Његошева", Јована Делића, обје у издању Андрићевог института.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
