Андрић нам је потребнији него икада
Вишеград, Београд - У вишеградском Дому културе одржано је књижевно вече, поводом 40 година од смрти великог Иве Андрића.
Предсједник Друштва библиотекара Републике Српске Стојка Мијатовић рекла је да се Андрићу на овај начин одаје почаст као књижевнику и нобеловцу.
О животу и дјелу књижевника говорила је професор српског језика и књижевности из Вишеграда Дијана Инђић-Милошевић, која је истакла да су Андрић и његово дјело нераздвојиви, те да се о његовом имену и дјелу данас отимају двије државе, а трећа га се помало одриче.
- Андрић је био усамљеник којем је најугледнија књижевна награда била само штит од усамљености и наше балканске зависти. Андрић је данас потребнији него прије 40 година, јер он представља најчистији, најузвишенији и најмање споран заједнички именилац свих мислећих и писмених људи који пишу и говоре нашим језиком - закључује Милошевићева.
И у Андрићграду је обиљежено сјећање на писца полагањем цвијећа на његов споменик, а 22. и 23. марта ће бити приказан и документарни филм "Бити човјек - Иво Андрић".
Сјећање на Иву Андрића најемотивније је свакако у његовом дому на Андрићевом венцу у Београду. Наш славни писац провео је овдје посљедње године живота. Своје најзначајније и најпознатије романе "На Дрини ћуприја", "Госпођица" и "Травничка хроника" написао је у Београду, током рата, између 1941. и 1945. године. То је вријеме провео је између четири зида своје радне собе у београдском дому.
Спомен-музеј Иве Андрића отворен је годину након његове смрти, 1976, у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац, са супругом Милицом Бабић, живио од 1958. године.
Водич у музеју Раша Станисављевић каже да је његов живот у престоници Југославије углавном био везан за књижевност и истраживачки рад у архивама и другим мјестима у којима је тражио податке за писање својих приповједака и романа.
- Андрић је у овом граду упамћен по својој дјелатности. Излазио је у шетње по Калемегдану, у неколико кафана као што су Клуб књижевника у Француској улици и "Москва". Најчешће је упамћен у усамљеничким шетњама са шеширом и мантилом, то је нека слика по којој га Београђани најчешће и памте - наводи Станисављевић.
Музеј
По уласку у Андрићев стан налази се графика која приказује Травник и рам с књигама. Поред аутентичног распореда и изгледа улазног хола и салона сачуван је и изглед Андрићеве радне собе. У њој су радни столови за којима је писао, аутентични рукописи јер није користио машину и стотине књига.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
