Андрић као историјски бљесак

Режисер Емир Кустурица рекао је приликом представљања документарног серијала да је Андрићград настао као реакција на потпуно занемаривање чињенице да је српски народ имао великог писца и да овај град, на тој несрећној историјској тачки, има мост и Иву Андрића као свој највећи бљесак.

- Тај бљесак је, заправо, затамнио у посљедње вријеме нестанка бивше Југославије, а читав један нови град настао је на мјесту гдје се спајају двије ријеке - додао је Кустурица.

Он је истакао да је представљање документарног серијала значајан тренутак за Андрићград и овај биоскоп, јер почиње приказивање филмова о Андрићу каквих до сада овдје није било и који, нажалост, не постоје као истраживачко подручје које имају други мали народи, а који такође имају своје нобеловце.

- Толико сам захвалан екипи. Мислим да Андрићград добија посебан украс, а то је ова пројекција. Наставак ове приче ће бити опера која би требало да буде организована идуће године, јер све што је везано за Андрића полако треба да насели и његов град - закључио је Кустурица.

Аутор серијала Соња Михајлов каже да је улазак у Андрићеве интимне сфере за њу било непоновљиво искуство, с обзиром на то да је ријеч о човјеку који је, поред тога што је оставио за собом изузетно књижевно дјело, био и веома занимљива личност.

- На серијалу је рађено више од двије године на девет локације бивше Југославије, као и у Штокхолму и Кракову. Част нам је била да се серијал емитује баш у Андрићграду и захвални смо професору Кустурици што нам је такву могућност предложио - рекла је Михајлов и додала да ће даљу будућност серијал имати на телевизији.

Сценариста Даница Пајовић каже да су, тражећи један модеран, брз, динамичан и занимљив начин са посебним акцентима на његов интимни живот, повезивањем друштвено-историјских околности у којима је он живио, повезивањем његовог стваралаштва са значајним тренуцима у његовом животу стицали нека нова знања и спознаје о Андрићевом значају и о фасцинантности његове биографије.

- Када се сумирају све четири епизоде, може се рећи да је његов живот онтогенеза 20. вијека и да пратећи његов живот од рођења до смрти ми тачно видимо све етапе кроз које су наши простори прошли до седамдесетих година 20. вијека - рекла је Пајовићева.

Промоција књиге

У Андрићевом институту овог викенда промовисана је и књига "Сербиа", коју су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамјановић.

Ријеч је о дјелу које окупља оно што су страни аутори о Србима и српској држави говорили од 19. вијека до данас. Књига је обимна и садржи три тематска дјела. Једна је српски народ, други српска земља и трећи српска духовност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.