Ана Панић, кустос изложбе Никад им боље није било: Дух Југославије оживио сјећања и осјећања

Кустос ове поставке Ана Панић за "Глас Српске" испричала је о поставци у чијем је фокусу прича о модернизацији свакодневног живота у социјалистичкој Југославији и приказује феномен свакодневице, слободног времена и доколице.

Поставку чини више од 200 предмета, 400 фотографија и 26 видео-клипова, који на аутентичан начин свједоче о животу у некадашњој Југославији.

Посјетиоци су све ово вријеме уз смијех, радозналост, присјећање или носталгију разгледали како се празновало, како је изгледала умјетничка сцена или како је изгледала дневна соба, телевизор, полице, школска торба. Како су изгледале машине за веш или шпорет, који прашак се користио или на чему се слушала музика у некадашњој Југославији.

- Веома сам задовољна коментарима посетилаца и стручне јавности, изложба је јако посећена. Уложила сам много труда и рада и надала сам се оваквом резултату - казала је Панићева.

Идеја водиља у овом умјетничком подухвату, који обухвата период од 1950. до 1990. године, била јој је оживљавање сјећања и осјећања на један период.

- Изложбом смо желели да нагласимо модернизацијски искорак после Другог светског рата и покажемо промене у квалитету живота које су се десиле у југословенском социјалистичком друштву - испричала је млада кустоскиња.

Свим љубитељима умјетности понуђена су два улаза на изложбу: Ритам живота (период од уписа у јаслице, пријема у пионире и партију, до одласка у пензију) и Ритам године (од Нове године до Празника рада, Дана бораца и Дана Републике).

- Публика је подстакнута да открије да ли је југословенско друштво било потрошачко, како су Југословени радили, становали, како су проводили слободно време, како се начин одмарања мењао са порастом друштвеног стандарда и у којим условима су се бекства од свакодневне стварности одвијала - нагласила је Панићева.

Подсјетила је да је одавно у музеолошкој пракси познато да улога музеја није само едукативна и да музеји, иако основани са циљем да нешто репрезентују, морају да се баве и сјећањима и осјећањима, да буду мјеста сусрета и размјене, а не само да једносмјерно представљају историјске чињенице.

- Музеји нису неутрални простори који нам се обраћају на институционалан, ауторитативан начин. Тако и ова изложба представља својеврсни наставак међународног пројекта Нови стари музеј, регионалне изложбе "Југославија: од почетка до краја" и континуираног рада на будућој сталној поставци Музеја историје Југославије, коју ћемо отворити 2018. године на стогодишњицу Југославије - објаснила је Панићева.

Жеља јој је, како каже, да изложбом подстакне бивше Југословене да се замисле над потенцијалима југословенског искуства које су проживјели и како прошлост, кроз већ једном стечене универзалне вриједности, уградити у темеље захтјева за "нормалну" будућност (боље сутра које је засновано на бољем јуче).

- Хоћемо да подстакнемо младе који немају југословенско искуство да препознају у социјалистичкој прошлости универзалне вредности и развију зрео однос према прошлости и месту југословенског/социјалистичког наслеђа у процесу обликовања постјугословенских друштава - закључила је она.

Гостовање у Бањалуци

- Са Музејем савремене умјетности Републике Српске преговарамо о гостовању изложбе "Уметност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита". За сада немамо уговорено гостовање ове изложбе, али смо отворени за сарадњу. Планирано је да поставка "Никад им боље није било" буде постављена у Сарајеву у Хисторијском музеју БиХ - рекла је Панићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.