Алиса и Нарнија као вјечне инспирације

Приредила: Мирна Пијетловић
Алиса и Нарнија као вјечне инспирације

Лондон - Од "Петоро дјеце и оно" до "Шта је урадила Кети", стручњаци за књиге истраживали су спектакуларне наставке и препричавања класичних прича са модерним заплетом, као и разлог зашто су нам оне потребне, те шта је и ко инспирисао поједине великане књижевности да створе дјела од непролазног значаја.

Многи аутори књига за дјецу нашли су инспирацију да постану писци у томе што су много вољели да читају као дјеца. Наиме, сви писци кажу да је најбоља припрема да се постане писац то да будете добар читалац. Већина писаца повезује своје инспирације са једним писцем, односно "идолом у књижевности".

Пирс Тордеј, добитник "Гардијанове" награде за дјечију фикцију за књигу "Тамна дивљина", навео је да су романи "Хронике Нарније" Ц. С. Луиса имали огроман утицај на њега, јер је Луис у свом писању створио свијет животиња које говоре - баш као што то Пирс ради у својој колекцији прича. По овим романима снимљена је и култна серија, као и филм за дјецу.

Филип Пулман је често помињао да сви писци помало краду - баш као што то раде и свраке.

- Мислим да је демон из моје приче вјероватно гавран, врана или сврака, нека од птица из те породице, зато што она краде ствари, попут идеја за приче, затим слике, као и фразе - изјавио је у једном интервјуу Пулман.

Књига "Петоро дјеце и оно" Едите Незбит објављена је 1902. године, а ријеч је о причи о породици дјеце која откривају Псамида - мрзовољног пјешчаног вилењака који им испуњава жеље од којих многе крену по злу. Књига је доживјела успјех по издавању и отад је веома популарна.

Као дијете Жаклин Вилсон вољела је како магију приче, тако и Роберта, Антију, Кирила, Џејн и њиховог малог брата одувијек познатог као Јагње, дјецу чији животи су били толико обогаћени чаробним авантурама. Као наставак књизи, или почаст истој, Жаклин Вилсон написала је "Четворо дјеце и оно".

Још пуна карактеристичне магије и са мрзовољним бићем чија тумачења жеља су много буквалнија од дјечијих, књига истиче вилсоновски спојену породицу којој магија може и те како да помогне. Познати реализам Жаклин Вилсон бриљантно је побољшан овим дашком магије.

Али, наставци могу да оду у бесконачно много праваца, а књига "Петоро дјеце на Западном фронту" Кејт Саундерс је тотално другачија врста "шта се онда десило". Саундерсова се мудро држи духа приче док је истовремено премјешта у Први свјетски рат. У веома потресној и провокативној причи она замишља шта би се десило оригиналној дјеци ако би се задесила у рату.

Псамид је још ту, и магија је битна, али су, у ствари, то петоро дјеце и шта се њима дешава током Првог свјетског рата оно што чини ову књигу предивним одавањем почасти оригиналној књизи, истовремено освјежавајући наше памћење о оригиналним Незбитиним ликовима.

Прича о Алиси, дјевојчици која упадне у зечију рупу у класику Луиса Керола "Алиса у земљи чуда", инспирише писце и илустраторе већ 150 година, а по њој је снимљен велики број филмских прича. Недавно је бестселер Кети Кесиди "Дјевојка са стакленом куглом" привукао пажњу по неким идејама из Керолове оригиналне приче у реалистичној савременој причи о пријатељству и подмуклој природи злостављања.

Њена Алиса је на конаку када падне низ степенице и снажно удари главом о огледало. Лежећи у болничком кревету у коми, Алиса и такозвани пријатељи са којима је била разматрају шта се стварно десило. Може ли Алисина несрећа помоћи да се спријечи злостављање у будућности? Остаје да се види у неким будућим дјелима неких нових писаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана