Александра Савић, предсједница Удружења лектора РС, за “Глас Српске”: Грешке у објавама медија и институција недопустиве

Рекла је то у разговору за “Глас Српске” предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић, осврћући се на тренутну друштвено-политичку слику српског језика те на потребу константног рада на усавршавању његовог статуса.

Нагласила је да је жеља удружења да побољша статус лектора и да наметне чињеницу да све што излази у јавност, од књиге до саопштења мора бити прегледано и пажљиво прочитано. 

- Недопустиво је да у медијима, на плакатима, у објавама јавних институција гледамо не само грешке него и немар, који се огледа у чињеници да у двије реченице направите десет правописних и словних грешака те да у неку институцију позивате дјецу и нудите им знање приказујући апсолутно незнање језика. То онда више није недостатак језичког знања него апсолутно непоштовање саговорника. Наша намјера је и да ово подручје буде укључено у разговор о језику и језичка истраживања већих центара, јер се понекад дешава да у важним расправама не учествују лектори и професори из РС - објаснила је Савићева.

Истакла је да је коришћење страних израза постало популарно посљедњих година и то не само код млађе популације већ и у медијима и неким занимањима.

- Уколико наш језик нема одговарајући замјену, што се често дешава код занимања која напредују великом брзином, можемо искористити страну ријеч, али када има, онда не би требало да користимо туђице - рекла је Савићева.

Додала је да српски језик почесто нема одговарајуће двојезичке рјечнике те да нисмо ажурни код превода стручних израза и термина.

- Комшије у Хрватској, који су већ познати и по бољој бризи, али и по пуризму, имају конкурс за најбољу домаћу ријеч. Није у питању само нова ријеч, већ и брига о језику, свијест говорника да чувају свој језик и да придоносе његовом очувању. Ми немамо одговарајући језичку политику ни у Српској ни у Србији, која би професорима српског језика и књижевности олакшала посао. Да напоменем, језичка политика није политичко дјеловање, то је јавни документ који уређује одређену област у држави. За то нам треба мало труда и политичке воље - казала је Савићева.

Испричала је да све док год не знамо који су нам дугорочни циљеви кад је у питању језик, књижевност и образовање, немоћни смо да било шта учинимо.

- Рецимо, наставни планови и програми су застарјели, неравномјерно су распоређени и преоптерећени информацијама. Док се ситуација не промијени, језик опстаје захваљујући ентузијастима и појединцима чија је патриотска и језичка свијест на високом нивоу, а такве често срећем у свом професионалном животу - навела је Савићева и додала да једино читањем можемо обогатити рјечник.

Наш јавни језик, истакла је она, је исувише стручан и оптерећен разним фразама па тако у јавном простору ријетко чујемо архаизме.

- Удружење лектора РС на својој страници нуди објашњења неких старих израза па смо, рецимо, причали о томе зашто се каже блијед као крпа ако је у нашој свијести крпа неки прљави дроњак - испричала је Савићева и додала да је језик најбоље огледало и ризница која чува све нијансе значења.

На основу тог примјера, истакла је да крпа некада није била отрцани комад већ “комад чистог убељеног платна”, што потврђује народна књижевност, те да постоји још сличних примјера.

- Већина људи не зна да фраза “ни по бабу ни по стричевима” долази из народне књижевности. Марко Краљевић је у пјесми требало да пресуди који је од његових стричева достојан да наслиједи великог цара Душана Силног. Прије него што да одговор, Марко ће тражити савјет од мајке Јевросиме, а она ће му одговорити: Немој, сине, говорити криво/Ни по бабу ни по стричевима/Већ по правди Бога истинога - казала је Савићева и додала да ће Удружење у наредном периоду писати и објављивати разне језичке занимљивости и позвала све заинтересоване да им се придруже и учествују у рјешавању занимљивих језичких недоумица.

 Чувар традиције

Савићева је истакла да поријекло ријечи брак, удаја, невјеста, муж указују на то да је брак настао од прасловенског коријена који значи узимати, те да га можемо дефинисати и као чин којим муж одводи своју изабраницу.

- Упоредимо ли то са ријечју удаја, која у себи садржи “дати”, видимо да се дјевојка увијек некоме даје. Сјетимо се само старе, данас свакако неприкладне изреке: “Женско дијете, туђа вечера” која такође пластично осликава некадашње српске породичне односе. Са друге стране, лексема муж повезана је са индоевропским “мислити, управљати, господарити” која говори о родним патријархалним улогама. Језик је често био неблагонаклон према женама зато што је друштво такво, што нам говори да је лингвистика дио шире културно-историјске стварности - рекла је Савићева и додала да се у удружењу воле нашалити и језик описати једном старом, изреком – Неће језик него право!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.