Александра Савић, предсједница Удружења лектора РС: Принцеза Бањалука књижевни бисер за најмлађе

Илијана Божић
Александра Савић, предсједница Удружења лектора РС: Принцеза Бањалука књижевни бисер за најмлађе

БАЊАЛУКА - Принцеза Бањалука, главна јунакиња књиге “Прича о принцези Бањалуци” биће оживљена у бајци на радост најмлађих читалаца, а дјело припремају Александра Савић и Милка Мимић Колунџић.

Наиме, ова прича је објављена прошле године у издању Удружења лектора Републике Српске и Удружења Пољака Бањалука. Ријеч је о преводу барокне пјесме, пољског аутора Хјеронима Морштина, у којој главна јунакиња носи име Бањалука. Ова прича која говори о љубави принцезе Бањалуке и неименованог принца из сјеверних крајева је до прошле године била неоткривена, а онда ју је пронашла Александра Савић, предсједница Удружења лектора РС.

О адаптацији ове приче у бајку она је казала за “Глас Српске” да је “Прича о принцези Бањалуци” пројекат на којем је дуго рађено. 

- Како је вријеме одмицало, у припрему су се укључивали и други аутори из Пољске, РС али и других држава. Истраживање је пошло у разним правцима, а у процесу објављивања је и научни рад о пољско-српским везама и о ријечи бањалука у Пољској, који припремам са професорицом Милицом Семковом, познатом истраживачицом словенских веза - објаснила је Савићева.

Нагласила је да са талентованом ауторком Милком Мимић Колунџић тренутно ради на припреми поменуте бајке за дјецу по мотивима приче о принцези Бањалуци.

- Милка је у Црној Гори, али је бањалучкој публици и те како позната. Адаптација овакве приче, која има елементе народне и барокне књижевности, прилично је захтјевна, али већ је прва верзија текста превазишла сва моја очекивања - истакла је Савићева.

Она је казала да им је била жеља да овако вриједан историјски, културни и књижевни мотив заживи у Бањалуци.

- Стога смо у бајци истакли оне елементе који причу чине највреднијом за наше крајеве. Бајка би требало да буде илустрована. Пошто смо тек почели, а познато је да је неизвјесност пратилац сваког умјетничког подухвата, то је све што сада смијем рећи - рекла је Савићева.

Додала је да се њен ентузијазам за стварање књиге, а сад и бајке темељио на чињеници да је један град у БиХ био толико занимљив, инспиративан и егзотичан да је познати пољски пјесник одлучио главну јунакињу назвати по њему.

- То је за књижевност, историју и језик једног народа веома важно. Потом, малишани имају прилику да читају бајку инспирисану управо њиховим окружењем и градом, што је само по себи књижевни бисер. Овдје можемо говорити чак и о туристичком потенцијалу јер смјештамо један историјски догађај у конкретан град, реконструишемо прошлост два народа и надограђујемо је бајковитим елементима - испричала је Савићева.

Додала је да ће бајка бити намијењена и прилагођена дјеци, али да евентуално уврштавање у школску лектиру не зависи само од аутора.

- Међутим, пошто је она тако брзо нашла пут прво до мене па до пољске и бањалучке публике, истраживача и умјетника из разних крајева, то је знак да се ради о вриједном открићу и да ће, како то увијек бива и како је најљепше, принцеза Бањалука сама крчити свој пут - навела је она.

Савићева је ову барокну пјесму пронашла истражујући о Бањалуци по архивима и заборављеним радовима.

- Тада сам вјеровала да је то општепознато дјело и нисам одмах кренула у потрагу. Тек касније сам схватила да је у нашој историји књижевности тај податак занемарен те да је и у Пољској мало писано о томе – навела је.

Колика је била заинтересованост читалаца за “Причу о принцези Бањалуци” свједочи и то да су у току једног дана разграбљени сви примјерци књиге. Како је казала Савићева најбољи показатељ важности ове приче, у културном и историјском смислу, је то што се од завршетка пројекта прича грана у свим правцима.

Нова издања

Савићева је истакла да Удружење лектора РС у наредном периоду, поред поменуте бајке, припрема још једно издање.

- То је зборник радова о Александру Гиљфердингу који спремамо са НУБРС и Филолошким факултетом Универзитета у Бањалуци. Жеља нам је да, поред тога што се бавимо језичким и правописним темама, Српску смјештамо у контекст словенских веза. Наши главни пројекти “Језиколовац” и “Јатолог” и даље су актуелни, а то што смо постали издавачи говори о жељи да језик приближимо говорницима с једне стране и нама блиским језицима с друге стране - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана