Александар Гаталица за Глас Српске: Писац мора да проговори у име народа
Бањалука - Писац није политичар, није народни трибун, али ипак, на свој начин треба да проговори о мукама многих. И пре свега, то значи да мора да напише добру књигу. Ако се многи не препознају у књизи, онда она и није за многе.
Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" српски вишенаграђивани књижевник Александар Гаталица о својој новој књизи "Соната за лошег човека".
- У овој књизи су се многи препознали, јер се ради о временима, догађајима и људима које смо сами сусретали и у којима смо сами учествовали. Управо зато књига има добру шансу да буде читана, али само под условом да није банална, јер се такве књиге заборављају одмах - каже Гаталица.
О изазовима писања новог дјела, послије незапамћеног успјеха његове, НИН-овом наградом награђене књиге "Велики рат", Гаталица наглашава да жели да свака сљедећа буде књижевни догађај.
- Важно је имати правилну одлуку шта желите да створите. Још као млад човек желео сам да пишем књиге које нису од овога света и самим тим сам себе одмах пребацио у један кош о којем су свашта говорили - да нисам актуелан, не пишем младалачке и генерацијске романе, не пишем бунтовне романе, итд. - појашњава Гаталица.
Међутим, оно што сматра за највредније, када је у питању његов успјех, без обзира на критике, је то да је имао прилику да учи од угледних професора.
- Један од њих је говорио да су оне књиге за које укључите часовник док их пишете, осуђене на пропаст, јер ће се тај часовник сигурно зауставити. Једина нада је да пишете угашеног часовника, а то можете једино ако стварате неидеолошке књиге, односно не заузимате ничију страну, него пишете за човека. Таква књига ће бити читана неодређено дуго, јер нисте укључили часовник који ће стати - сматра Гаталица.
Окосница његовог романа је лик господина Петровића, који је у суштини једна јако негативна, до крајности огољена личност. Како писац признаје, лик је изградио на основу три особе које је лично познавао.
- Оно што на мене оставља утисак када стварам неки лик по угледу на људе које познајем су необичне физиономије, понашање, одевање, необичне ситуације. То ме јако инспирише - открива Гаталица.
Каже да читаоци изненађујуће много реагују и на његову нову књигу.
- Препознају се у неким ситуацијама, негодују над господином Петровићем, прате његову судбину. Прво га не воле, а она га заволе, па онда навијају за њега, питају се да ли ће се опоравити. Многи млади су ме на књижевним вечерима питали да ли има наде за господина Петровића и ја сам им рекао, наравно да има, јер се он на крају заљубљује - каже Гаталица и додаје да љубав и савјест "вуку" човјека кроз живот и дају му наду.
И господин Петровић је, каже Гаталица, прије љубави, изгубио све у животу.
- Изгубио је сву шараду којом се окруживао, све те лажне идеале, сва та замајавања, извлачења, завођења на криве трагове. Остаје на крају го и само то што у ствари јесте - открива неколико детаља из књиге Гаталица.
Управо зато се и, како каже, одлучио за ријеч "соната" у књизи.
- Соната је циклични музички облик. Како почне, тако се и заврши, а између се догађају невероватна чуда - закључује на крају нашег разговора Александар Гаталица и најављује је да је у његовој књижевној кухињи већ почео да се крчка нови роман који ће се "сигурно кувати наредних неколико година".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
