Алекса Јовановић, о поставци “Аљекс” у галерији “Вагон”: Пратимо своју визију среће, а не наметнуту

Поставком је представљена серија лица у којима препознајемо насмијане, намрштене и тужне експресије које приказују осјећања задовољства, страха и шока.

Ова поставка отворена је у бањалучкој галерији “Вагон” до 23. октобра, а о радовима је за “Глас Српске” говорио аутор Алекса Јовановић, студент сликарства на Факултету ликовних умјетности у Београду.

Како је казао његово корисничко име на друштвеној мрежи “Инстаграм” је “Аљекс” па је прича кренула од чињенице да сви имамо измијењене идентитете на интернету, а то је послужило и као идеја за назив изложбе.

- Кад сам почео да стварам радове сетио сам се да на “Фејсбуку” када се направи профил буде празан аватар. То ми је било занимљиво, односно та идеја профила на мрежама. Тако су на поставци сва шарена лица приказана кроз осмех, а да ли је тај осмех заиста срећан или не то је друга ствар. С друге стране ту су и празни радови који су у ствари симбол непостојећих профила, а били су ми занимљиви и због динамике саме поставке - испричао је Јовановић.

Објаснио је да су на поставци и лица која су тамна и која нису толико стилизована као шарени радови.

- Тамна лица представљају мртве људе. Истражујући на интернету сам пронашао фотографије мртвих људи и то сам нашао ненормалну базу података најгорих ствари од фотографија са ратишта, са неких места несреће, итд. И онда ми је било занимљиво посматрати како имамо тај један супериспланирани садржај, где ми заправо имамо те маске и где креирамо нашу личност. Док су са друге стране људи који више немају ту могућност, где влада реалност. То ми је било занимљиво и желео сам то да спојим - казао је Јовановић.

Поред поменутих радова на изложби “Аљекс” Јовановић се игра и најлонима који носе посебну симболику, а у оквиру поставке представљен је и аудио-материјал те видео-радови.

- Играм се с најлонима, јер асоцирају на тела која су замотана у најлоне и имају ту неку морбидну ноту. Такође најлонима се ствара тај међупростор између реалног и нереалног - навео је он.

Према његовим ријечима, ефекат најлона је и замагљеност, јер када гледамо кроз најлоне, сви радови су замагљени, а како је казао, баш то асоцира на моменат када “Инстаграм” цензурише неку фотографију.

Изложба “Аљекс” навела нас је и на разговор о утицају друштвених мрежа, а како је казао Јовановић управо тамо је обрисана граница између реалног и нереалног.

- Полако губимо себе, али и даље смо ми у принципу ми. Међутим некако се занесемо у одређеном тренутку па се заборавимо и представимо као нека скроз друга особа. То радимо несвесно, али с друге стране често и свесно, јер желимо да представимо нашу визију живота, која просто у реалности није могућа. У реду је да имамо жељу да неке ствари буду другачије и боље, али у стварности то не функционише тако - објаснио је Јовановић.

Додао је да свако има своју визију среће те да ту визију треба да јури, а не да слуша друге који му намећу своје визије среће, на шта свакако утичу друштвене мреже.

На изложби је представљен и видео-рад на којем видимо превртљиво сунце, које је на почетку срећно и онда у једном тренутку експлодира и деси се звјездана експлозија позната као супернова, а који повезује све радове.

Говорећи о културно-умјетничкој сцени у Београду Јовановић је нагласио да је шаролика те да пружа много могућности и алтернативних мјеста гдје млади ствараоци могу да излажу. Међутим сматра да су мањи градови одсјечени те да би требало на томе порадити. Јовановић ће ускоро представити своје радове и на групној изложби у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду.

Галерија

Алекса Јовановић је истакао да је позитивно изненађен радом галерије “Вагон”.

- Дивно је што млади имају прилику да овде нешто ураде, односно да ураде шта год желе, јер галерија пружа све могућности. Сви који су овде треба то да користе, поготово студенти, који желе да експериментишу - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.