Академска сликарка и сценографкиња Невена Милашиновић за “Глас Српске”: Умјетност даје наду у љепши и бољи свијет

Илијана Божић
Академска сликарка и сценографкиња Невена Милашиновић за “Глас Српске”: Умјетност даје наду у љепши и бољи свијет

БАЊАЛУКА - Да нам умјетност даје наду у љепши и бољи свијет те да ослобађа човјека чинећи га племенитијим у доба у којем смо постали робови многих ствари потврдила је академска сликарка и сценографкиња и пјесникиња Невена Милашиновић.

 

 

Ова талентована умјетница “Гласу Српске” открила је да послије свега што научи и открије у умјетности увијек остаје заљубљена у слободу коју нам она пружа.

- Чак и када не стварате активно, знате да постоји тај свијет слободе који сте једном открили и нико вам га не може одузети - истакла је Милашиновићева.

Сликарство је завршила у Бањалуци, а сценографију је магистрирала у Чешкој и казала нам да Чеси имају више прилика за стварање, али и посматрање умјетности, за разлику од нас.

- Умјетници тамо имају институционалну подршку, многобројне конкурсе, прилике за међународне сарадње. Оно што је исто то је таленат, који нама овдје не недостаје, али и креативност и посвећен рад - истакла је Милашиновићева.

Нагласила је да је културно-умјетничка сцена у РС шаролика те да се умјетници труде да буду у току са свим што се дешава на свјетској умјетничкој позорници.

- Подршке има, али недовољно. Често је све ствар појединца који мора да има челичне живце и упорност, а када се замори на том дугом путу, нисам сигурна да ће држава и културне институције стати иза њега - рекла је Милашиновићева.

Додала је да нам се због тога гасе значајни фестивали, да они који имају знање и таленат не долазе до изражаја, али да и поред свега у умјетничким круговима влада позитивна енергија.

- Примјећујем је увијек изнова у умјетницима који не одустају, радећи у немогућим условима, правећи умјетност ни из чега. Чини ми се, највише из пркоса и ината - истакла је Милашиновићева.

Она је нагласила да док слика машта и ствара дјело са идејом која се тиче њеног креативног свијета, док у сценографији машта мора бити у складу са визијом цијелог пројекта.

- Сценографија је узбудљива, јер сте ту истраживач, дружите се са књижевношћу, радите скице, размјењујете идеје, преобликујете простор и у њега уносите себе - рекла је Милашиновићева.

Највише је сарађивала са Градским позориштем “Јазавац”, а сценографију је радила на играном филму “Кинески зид”, који је био приказан на Сарајево филм фестивалу те на Берлиналу. Њен најновији рад у Градском позоришту “Јазавац” је представа “Деда Мразова женидба”, која је премијерно приказана почетком децембра прошле године.

- Тренутно се бавим дистрибуцијом и промоцијом документарног филма. Заједно са двјема колегиницама водим фирму “Сњеет Спот Доцс”. Откривамо филмове који имају потенцијал за свјетско тржиште, документарце у којима проналазимо важне приче које је неопходно испричати. Радимо продају у цијелом свијету, а најљепше је што упознајемо много креативних људи. Дивим се њиховим талентима и храбрости - рекла је Милашиновићева.

Талентована умјетница своју креативност показује и у пјесмама које пише, а каже да инспирацију проналази у људима, бојама, природи, градовима и осјећањима. Поносна је на књигу “Сунчева дјеца” и каже да је писање теже подијелити са другима, јер је интимнији вид стваралаштва.

- Често имам потребу да неку импресију која је била потиснута у мислима проживим још једном. У поезији се те слике склапају чуднијим везама и много брже се повезују у једну нит. Зато су моје пјесме углавном краће и слободног су стиха. Пјесме су првенствено мој разговор са собом и на почетку ми је било јако тешко да их подијелим са другима - истакла је Милашиновићева.

Нагласила је да слике и пјесме нагињу ка апстракцији те да кроз називе покушава да гледаоцу пружи упутство.

- Апстракцију је тешко објаснити, њој се морате препустити. Вољела бих да они који гледају слике или читају пјесме остану бар мало у том микрокосмосу, сусрету са маштом, самим собом зачуђени - додала је Милашиновићева.

ПОРУКА МЛАДИМА

 

Невена Милашиновић поручује младим ствараоцима да буду отворени према новом.

- Онима који се уписују на умјетничке факултете савјетовала бих да се укључе у пројекте, радионице, да конкуришу за студентске праксе и размјене. Битно је да виде шта се дешава у другим земљама. Важно је пратити савремене токове у умјетности, али не слиједити слијепо трендове. Битније је да слушају унутрашњи осјећај и граде нешто аутентично - навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана