Академик и сликар Миливоје Унковић за Глас Српске: Морамо вратити вјеру у сопствени потенцијал

Мирна Пијетловић
Академик и сликар Миливоје Унковић за Глас Српске: Морамо вратити вјеру у сопствени потенцијал

Бањалука - Атељеи су простори вјечитих изненађења, чак и за умјетнике, а без тих неочекиваних путовања у неизвјесност били би досадни.

Они морају да имају атмосферу простора у којем се ствара онај специфични ауторски свијет, први прасак, то је свијет који ће на некој новој изложби бити разоткривен.

 

Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" академик, сликар и дугогодишњи професор Миливоје Унковић, који је добио угледно признање "Капетан Миша Анастасијевић" за амбасадора српске умјетности.

Са Унковићем смо разговарали о наградама, стању у српској умјетничкој сцени, али и о његовој новој изложби која би требало да буде отворена у октобру ове године.

- Вјерујем, поред још доста других друштвених обавеза да успијевам да у атељеу одржим ту ватру исконске потребе да човјек нешто ствара, преко чега појашњава и себе и свијет у којем егзистира. То је наш начин комуникације и преношење креативне енергије на простор и људе. Ако све буде ишло по предвиђеном плану, тај дијалог ћу водити са бањалучком публиком у октобру ове године. То кажем јер код неких нових дјела имам доста компликован технички процес, поготово код скулптура, који захтијева доста свакодневног и исцрпљујућег рада - најавио је Унковић.

Пријатно га је, каже, изненадила вијест да је награда из области ликовне умјетности ове године додијељена њему, за стваралачки излагачки опус у земљи и иностранству, развој и напредак Републике Српске и Србије, унапређење братских веза и јединственог културног и духовног простора.

- Епитет амбасадор српске умјетности изговорен је приликом уручивања награде и он на неки начин у најкраћим цртама дефинише моје излагачке и друштвене активности током двадесетогодишњег боравка у иностранству. Мени као умјетнику наћи се у друштву истакнутих лауреата причињава част и задовољство, али и обавезу да унаприједим друштвену ангажованост и мој умјетнички рад - истиче Унковић.

Када је у питању српска ликовна умјетност, Унковић истиче да је на завидном свјетском нивоу, књижевност такође, као и многе спортске дисциплине.

- То су наше најрепрезентативније области, које без икаквог комплекса стоје уз раме највећих у свијету, иако су, посебно култура, на посљедњем мјесту друштвених приоритета - рекао је Унковић.

Велелепно здање Матице српске у Новом Саду, у којем је и додијељена ова награда, свједочи како се у осамнаестом вијеку водило рачуна о култури.

- То подсјећа и опомиње да смо негдје залутали и да морамо основне националне приоритете ускладити према времену у којем живимо, вратити самопоуздање у сопствени креативни, научни и интелектуални потенцијал - опомиње Унковић.

Наши савремени умјетници, научници, књижевници, спортисти и студенти носиоци су највећих иностраних признања и угледа, а како истиче Унковић, иако су достојни сљедбеници Тесле, Пупина, Миланковића, Вука, Његоша, Јовановића, Лубарде, Петровић, Барили... често немају прилику да дају свој пуни удио друштву, "због лоших законских рјешења, поготово у култури, којом доминира осионо преплетена бирократска мрежа".

- Из стања у којем нисмо вични да препознамо стварне вриједности, чак и када буду доказане у иностранству, проистиче и наш свеукупни однос, како према појединцу тако и према културном и духовном простору у цјелини - каже Унковић.

Он додаје да, када је у питању савремена ликовна сцена Републике Српске, оно што може одговорно да каже је "неоспоран велики потенцијал младих надарених умјетника, све остало је за најширу друштвену анализу са широким спектром адекватних рјешења".

- Ми немамо ниједну награду Републике Српске за културу, а преко тога се стиче државотворност и брига о једној од најбитнијих вертикала духовности нације. Неопходне су прије свега младим ствараоцима, јер ако их нема, како и ко ће верификовати њихову улогу и значај у друштву. Култура мора да буде од посебног друштвеног интереса, као полазиште за сва законска и структурална рјешења - закључује Унковић.

Радован Крагуљ

- У Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске радимо на припреми изузетне изложбе дјела Радована Крагуља, једног од најзначајнијих графичара у свијету који се прославио својим графикама рађеним у техници мецотинте. Изложба ће бити отворена 4. маја у 19 часова и трајаће до 4. јуна. Ово је једна од драгоцјених изложби, поготово за студенте Академије умјетности, коју ниједан поштовалац ове области не би требало да пропусти, јер се ради о једном незаобилазном аутору савремене српске, а и свјетске умјетничке сцене - најавио је Миливоје Унковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана