Академик Душан Оташевић o отварању изложбе о Илији Димићу: Измишљени херој превазишао је моју личност
Бањалука - Оно што је неуобичајено и другачије за ликовну уметност, а за литературу је сасвим нормално, је то да аутор романа измисли лика, свог хероја, који буде толико аутентичан и другачији да превазиђе личност свог аутора. Управо сам и ја то урадио. Свог лика, Илију Димића, сам позајмио из литературе уз велику помоћ генијалног Бранка Вучићевића.
Испричао је ово у разговору за "Глас Српске" умјетник и академик Душан Оташевић из Београда, чија ће култна изложба "Илија Димић - изложба слика и конструкција" бити отворена сутра у 20 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци. Публику и суграђане, најављују из Музеја, очекују многа изненађења "која ће падати са неба".
- Без угледног филмског теоретичара, критичара, сценаристе, преводиоца Бранка Вучићевића, који је сарађивао и са Душаном Макавејевим и многим другим филмским ауторима, Илије Димића не би ни било. У креирању лика и дела Димића од изузетне важности је било његово познавање светских токова авангарде - истакао је Оташевић и додао како је занимљива чињеница да људи воле да имају неког хероја са којим можда желе и да се поистовијете, да га у неком моменту у својој машти чак и оживе, повјерују да је стваран лик.
Према његовим ријечима, Бањалучани ће видјети комплетну, допуњену изложбу, која ће их одвести у временски период, не само када је он "наводно радио" него и у контекст "наше и светске авангарде".
Поставка, коју прати изванредан и потпуно другачије осмишљен каталог, а за коју је Оташевић својевремено добио награду из Фонда "Иван Табаковић", први пут је приказана 1990. године у београдској Галерији "Себастијан". Том приликом је премијерно представљена ова фикционална симулација, односно стваралаштво до тада неоткривеног пилота и авангардног умјетника.
Живот Илије Димића је хронолошки смјештен у период од 1901. године, када је рођен у Београду, до 1938. када гине као борац у Шпанском грађанском рату. Школовао се на Баухаусу, одушевљавао се дадаизмом, зенитизмом, руским конструктивизмом, дописивао се с Татлином, био опсједнут летењем, а узор му је био Дедал.
У том духу су и настали Илијини радови аеродинамичких линија, које је Оташевић патинирао, не би ли дјеловали што аутентичније. Колико је био убједљив тај лик када се појавио, односно колико се осамосталио и заварао многе људе, свједоче и разне анегдоте.
- Један угледни историчар уметности ми се јавио након отварања изложбе и тражио од мене податке, јер он тог авангардног уметника не зна. До тог момента ми смо се договорили да то остане као откриће једног генијалног уметника, али ипак нисам имао срца да тог уваженог критичара пустим да пише о Димићу, па сам му открио целу причу - прича нам Оташевић.
Такође, сјећа се Оташевић, јавио му се и управник Музеја ваздухопловства у Београду желећи да изложба тог искусног пилота, кога он није успио никако да нађе, буде постављена и код њих.
- Тада сам му открио целу причу и он се још више одушевио, желећи свакако да буде постављена код њих у Музеју. Међутим, тада су наступиле турбулентне године на нашим просторима па никада нисмо реализовали ту идеју - казао је Оташевић.
Ову допуњену изложбу красиће, поред новопронађених радова, и реконструисана Димићева соба у којој је радио, а све се, каже Оташевић, може сагледати као једна хронолошка цјелина.
- У Димићевој соби биће постављен један стари радио-пријемник са којег ће се, само у том амбијенту, чути музика из времена Шпанског грађанског рата. Тако ће публика имати заиста осећај да гледају у собу стварног уметника. Такође, биће представљен и један видео-рад који приказује један авион који пада - истиче Оташевић и подсјећа да је, поред изложбе, било замишљено да се о Илију Димићу појави и филм као и опера, али да је то ипак остало само на идеји због финансија.
Изложба у Бањалуци се реализује у сарадњи са Галеријом Српске академије наука и уметности и Фондацијом колекције "Трајковић" из Београда, а биће отворена до 26. августа 2016. године.
Биографија
Душан Оташевић је један од најзначајнијих умјетника и представника поп-арт умјетности у бившој Југославији. Излагао је више пута самостално у Београду, а потом су услиједили бројни наступи у иностранству, међу којима се истиче представљање на 36. бијеналу у Венецији 1972. године. Приредио је више од 50 самосталних и учествовао на више од 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. године. Од 2011. обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и уметности. Добитник је више угледних награда и признања.
Изложба у Лондону
Значај радова Душана Оташевића и њихову данашњу актуелност потврђује његово учешће на изложби "The World Goes Pop " у "Tate Modern" галерији у Лондону која је трајала од септембра 2015. до јануара 2016. године. Његова дјела, рађена у духу поп-арта, нашла су се раме уз раме са дјелима признатих умјетника из цијелог свијета, од Америке до Јапана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
