87. додјела Оскара: Тријумф Човјека птице

Углавном игноришући од стране критике фаворизовано „Одрастање" Ричарда Линклејтера, награђујући са четири „техничка" Оскара филм „Гранд Будапест хотел" Веса Андерсона, Академија је с правом наградила бриљантно остварење Инјаритуа (Пасји живот, 21 грам, Вавилон, Прелијепо) и то у категоријама: филм, режија, оригинални сценарио, камера.

Тиме је бритка, пуна опоре сатире прича о глумцу Ригану Томсону (Мајкл Китон), некадашњем популарном суперхероју (Човјек птица), који у шездесетој покушава да васкрсне своју каријеру у позоришту, добила сасвим прикладну завршницу па се филмски тријумф пренио са великог платна на сцену Долби тетара.

„Ко је уопште дао зелену карту овом губитнику", запитао се кроз смијех Шон Пен када је на крају предуге церемоније прочитао да је управо „Човјек птица" најбољи филм. Инјариту, је свега неколико минута прије тога био на сцени, примајући награду за најбољу режију, и мисливши да је то крај забаве за њега, одржао свој говор зачињен са неколико детаља.

„Чудна су ствар те амајлије. Можда је требало да носим Карверову мајицу и кравату Билија Вајлдера, али данас носим гаћице са ликом Мајкла Китона", открио је Инјариту шалећи се како су уске и не миришу баш најбоље. „Него, говорећи о том малом давежу - егу", наставио је он. „Его воли такмичење. Али парадокс је у томе што права умјетност и индивидуалистички израз не могу бити поређени и мјерени, нити поражени. Наше дјело ће бити оцијењено само временом."

Када је преузео награду за најбољи филм искористио је прилику да, између осталог, захвали и својим дугогодишњим сарадницима и пријатељима, Алфонсу Куарону (прошлогодишњем добитнику Оскара за режију „Гравитације" – „Два Мексиканца у низу, то је сумњиво", нашалио се Инјариту), Бенисију дел Тору и директору фотографије Емануелу Лубецком (награђен Оскаром и ове и прошле године), називајући САД великом имигрантском нацијом.

Осамдесет седма по реду додјела награда Америчке филмске академије није протекла у знаку традиционалне предвидљивости, како то обично бива. У самом финишу трке највеће шансе су имали филмови „Одрастање" и „Човјек птица", али се нису искључивали ни фактори изненађења који би уз поменути „Гранд Будапест хотел" могли да издвоје и филмове „Теорија свега", „Игра кодова", „Ритам лудила", „Селма", „Снајпериста".

Категорија у којој мјеста за недоумицу није било јесте она за најбољу глумицу, којом је након бројних номинација и незаслужено пропуштених шанси, ове године суверено доминирала Џулијан Мур. Једна од тренутно најбољих глумица дала је потресан портрет особе која се сувише рано суочава са симптомима Алцхајмерове болести у незавнисном филму „И даље Алис".

„Не постоји најбоља глумица", казала је Мур држећи Оскара у руци. „Част ми је што сам номинована са осталим глумицама и што могу да захвалим свима. Хвала и родитељима који су ми рекли да могу да постанем шта год хоћу само ако одем на факултет."

Она је свој говор искористила и да скрене пажњу на људе обољеле од Алцхајмера који се управо због своје болести осјећају изоловано и маргинализовано, изражавајући наду да је филм њихове проблеме учинио бар мало видљивијим.

„Када је Ричард (Глацер, редитељ филма) открио да болује од амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) питали су га шта жели да ради, да ли жели да путује свијетом, а он је рекао да жели да правим филмове", открила је Мур. АЛС је у филмском свијету ове године постао видљивији кроз још једно остварење, драму „Теорија свега", која је Едију Редмејну донијела скоро сва важнија признања, па и Оскара за најбољег глумца, што је уједно и једина награда Академије за тај филм.

„Овај Оскар припада свим људима широм свијета који се боре са АЛС-ом, припада једној изванредној фамилији Хокинг и обећавам да ћу га пазити, полирати, одговарати на његове позиве", казао је Редмејн.

Млади британски глумац оставио је за собом колегу Бенедикта Камбербача који у филм „Игра кодова" тумачи бриљантног математичара Алана Тјуринга. И ово остварење освојило је такође једног Оскара, и то за најбољи адаптирани сценарио.

„Алан Тјуринг никада није имао прилику да стоји на сцени као ова, а ја имам. И мислим да је то најнеправеднија ствар", казао је сценариста Грејем Мур примајући награду, да би потом одржао дирљив говор. „Када сам имао 16 година покушао сам да се убијем јер сам се осјећао другачије, као да не припадам ту. Зато овај тренутак посвећујем сваком дјетету које осјећа да се не уклапа. Уклапаш се. Остани чудак. Остани другачији. И када дође твој ред да стојиш на овој бини, пренеси исту поруку даље."

Први Оскар вечери додјељен је глумцу Џеј Кеј Симонсу за маестралну споредну улогу (најблаже речено) строгог професора у филму „Ритам лудила", који је на крају награђен са укупно три статуе.

Захваљујући својој супрузи и деци, Симонс је са сцене Долби театра послао нешто другачију поруку од осталих кандидата: „Позовите ваше родитеље, ако имате бар једног, немојте да им шаљете поруке или мејлове, позовите их и реците им да их волите."

Оскара за најбољу споредну глумицу добила је Патриша Аркет за изванредан портрет самохране мајке у филму „Одрастање" чије је дванаестогодишње снимање приказало и њену природну трансформацију пред камерама.

Захваљујући на награди, за коју је и сама била увјерена да ће је добити, као и већина осталих филмофила, Аркет је унапред спремила захвалнице свим сарадницима и породици, да би потом на одушевљење многих награду посветила свим женама у САД које се годинама бориле за своја права.

„За сваку жену која је родила дете, за сваку која плаћа порез, која је грађанка ове земље... Ми смо се бориле за права других. Крајње је вријеме да почнемо и да зарађујемо подједнако, једном за сва времена", закључила је Аркет.

Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја додјељен је редитељу Павелу Павликовском за филм „Ида", црно-бијелу сведену причу о његовој родној земљи, испричану кроз приповијест о часној сестри коју пратимо током шездесетих година прошлог вијека.

Иако је Пољска имала десет номинација у овој категорији, ово је први њихов филм који је заиста тријумфовао. Павликовски је стога одржао прописно дуг говор, борећи се са „музиком за крај", поздрављајући породицу и „сараднике који негдје сада пију у моје име".

Најбољи документарац ове године очекивано је „CitizenFour". Прича о Едварду Сноудену и његовим разоткривањима активноси америчке Националне безбjедосне агенције, важила је за један од фаворита, а редитељка Лаура Поитрас казала је да оно што је Соунден открио „не представља само опасност нашој приватности, већ и демократији".

„Хвала Едварду Сноудену и осталих храбрим звиждачима и новинарима који раде на откривању истине", закључила је она.

Награда за најбољи краткометражни играни филм отишла је у руке редитељског двојца Мета Кирбија и Џејмса Лукаса који су награђени за филм „The Phone Call" који говори о волонтерки у телефонском центру којој се јавља човjек који намjерава да се убије. Осим што се похвалио да сада може да добије бесплатне крофне у омиљеној пекари, Кирби је имао и специјалну захвалницу.

„Награду посвећујем и свим волонтерима у центрима за помоћ, који раде за – ништа, укључујући и наше мајке које су такође волонтирале у овим центрима", казао је он.

Занимљиво је да је слична тематика заступљена и у филму који је награђен Оскаром за најбољи краткометражни документарни филм. Ријеч је о остварењу „Crisis Hotline: Veterans Press 1" Елен Гузенберг и Дејне Пери, које говори о линији за помоћ ратним ветеранима. Захваљујући на награди, Пери је затекла многе посветивши је свом сину који је прерано себи одузео живот, искористивши прилику да подстакне јавност да што отвореније говори о самоубиству.

Након што је прошле године студио Волта Дизнија, са сада већ легендарним „Залеђеним краљевством" освојио првог Оскара за дугометражни анимирани филм, успjех је поновљен ове године са остварењем „Град хероја".

Упадљиво је било изостављање филма „Лего" са списка номинација за најбоље анимирано остварење, па се чак и Нил Патрик Харис нашалио на рачун аутора тог филма.

Премда је заиста имао тежак задатак да надмаши прошлогодишњи успjех Елен Деџенерис која је водила церемонију, Нил Патрик Харис се није најбоље снашао у улози домаћина вечери. Необично, с обзиром на то да је већ више пута успjешно водио сличне додјеле награда (Тони, Еми...).

Иако се чинило да ће вече, започето његовом шалом: „Вечерас одликујемо најбоље и најбеље... овај, најсјајније" бити занимљиво, заправо је било досадњикаво и, бар се тако чинило, дуже него иначе.

Његове шале биле су углавном усиљене, изазивајући смијех тек појединих, остављајући друге углавном збуњене. Чак му је и глумац Дејвид Ојелово покушао дати знак да није сасвим у праву када тврди да „све звучи забавније са британским акцентом", након што га је водитељ наговорио да прочита шалу: „Ове године смо дочекали посљедњи наставак 'Хобита', посљедњи наставак 'Ноћи у музеју' и посљедњи римејк 'Ени'", на коју се није много њих насмејало.

Чак и када је почео да се поиграва са особама чија је улога да током вечери заузимају мјеста глумаца који су на сцени, како се у дворани не би видјела празна сједишта, Патрик Харис је дошао до Стива Карела претварајући се да је номиновани глумац један од претварача. Али након што је Карел прихватио игру, водитељ се једноставно повукао. Ни његово пародирање сцене из филма „Човјек птица", у којој се у доњем вешу шетао до позорнице, није имало превише смисла.

Ипак, успјешно је поткачио Никол Кидман и друге звијезде на рачун пластичних операција, браћу Вајнстин, „Снајперисту" и Опру Винфри.

„Ове години најбољи номиновани филмови су зарадили 600 милиона долара. 'Снајпериста' је зарадио половину тог новца, а половину остали филмови. Да вам то представим овако – пола сале представља зараду седам филмова, 'Снајперисту' представља Опра Винфри", казао је водитељ након чега му је Винфри упутила збуњени поглед. „То је зато што си богата", одговорио јој је.

Нешто више од двеста минута касније, послије неколико нумера и безброј тоалета праћених махом тамним одјелима, уз омаж преминулима и Лејди Гагу која покушава да ускочи у ципеле Џули Ендрјуз не би ли нас подсјетила да је прошло пола вијека од премијере филма „Моје пјесме, моји снови", завјеса је спуштена на још једну гламурозну, на тренутке забавну, неретко и досадну, додјелу Оскара. Овога пута, за разлику од ранијих година, тријумфовали су квалитетни, махом независни, ауторски филмови, који дају наду да се вреди борити против суперхероја и блокбастера, баш као што то успешно чини Риган Томсон у филму „Човјек птица".

87. додјела Оскара - списак награђених

НАЈБОЉИ ФИЛМ - Човјек птица
НАЈБОЉА ГЛУМИЦА - Џулијен Мур; И даље Алис
НАЈБОЉИ ГЛУМАЦ - Еди Редмејн; Имитација свега
СПОРЕДНА ГЛУМИЦА - Патриша Аркет; Одрастање
СПОРЕДНИ ГЛУМАЦ – Џеј Кеј Симонс; Ритам лудила
НАЈБОЉА РЕЖИЈА - Човјек птица; Алехандро Гонсалес Инјариту
ОРИГИНАЛНИ СЦЕНАРИО - Човјек птица; Алехандро Гонсалес Инјариту, Николас Ђиакобоне, Александар Динеларис млађи, Армандо Бо
АДАПТИРАНИ СЦЕНАРИО - Игра кодова; Грејам Мур
ФИЛМ ВАН ЕНГЛЕСКОГ ГОВОРНОГ ПОДРУЧЈА - Ида; Павел Павликовски
КРАТКОМЕТРАЖНИ ИГРАНИ ФИЛМ - The Phone цалл
ДУГОМЕТРАЖНИ ИГРАНИ ФИЛМ - CitizenFour; Лора Поитрас, Матилда Бонфој, Дирк Вилацки
КРАТКОМЕТРАЖНИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ - Crisis Hotline: Veterans Press 1, Елен Гузенберг и Дејна Пери
КРАТКОМЕТРАЖНИ АНИМИРАНИ ФИЛМ - Feast
ДУГОМЕТРАЖНИ АНИМИРАНИ ФИЛМ - Град Хероја (Big Hero 6)
ПJЕСМА - Glory; Џон Леџенд, Цоммон
МУЗИКА - Гранд Будапест Хотел; Александар Деспла
МИКС ЗВУКА - Ритам лудила; Грег Мен, Бен Вилкинс
МОНТАЖА ЗВУКА - Снајпериста; Алан Роберт Муреј, Буб Асмен
ШМИНКА - Гранд Будапест Хотел; Френсис Хенон, Марк Кулијер
КОСТИМОГРАФИЈА - Гранд Будапест Хотел; Милена Канонеро
СЦЕНОГРАФИЈА - Гранд Будапест Хотел; Адам Стокхаузен, Ана Пинок
КАМЕРА - Човјек птица; Емануел Лубецки
МОНТАЖА - Ритам лудила; Том Крос
СПЕЦИЈАЛНИ ЕФЕКТИ - Interstellar; Пол Френклин, Ендрју Локли, Ијан Хантер, Скот Фишер

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.