10 најбољих стрип издања на српском тржишту за 2022. годину: Берлин, Тарзан и Бог међу стрипофилима

Шалу на страну, не само да је број издања у константном расту, већ је све више издавача, који све агилније штанцају нове преводе, како класика, тако и нових стрип издања са свих страна свијета. Потпуно очекивано доминирају “Чаробна књига” са невјероватних 111 издања и “Весели четвртак” са 91 објављеним  стрипом (и то све, двије седмице прије истека календарске године), док остали српски издавачи баратају са далеко мањим цифрама, али зато квалитета и маштовитости у избору превода и објављивања домаћих радова има на претек.

Жанровски гледано, ову годину су обиљежила домаћа издања јапанских манги, које су буквално експлодирале на домаћем тржишту уз бројна издања скоро свих важнијих издавача (“Чаробна књига”, “Дарквуд”), а којима се прикључио и издавачки гигант “Лагуна”, који до сада није уопште објављивао стрипове.

Иза овог све масовнијег таласа јапанских стрипова доминирају стрип класици, како амерички тако и европски, плус “Бонели” продукција, коју системски  издају “Весели четвртак” и “Голконда”, по принципу, што “Весели” пропусти “Голконда” дочека.

Из другог ешалона нападају мањи издавачи и слабије познати стрипови, међу којима се може пронаћи истинских бисера за све љубитеље девете умјетности. Пробрати најбоља издања тешко је не само због немогућности да све то физички прочитате, а камоли купите, већ и због система вредновања чије је параметре немогуће објективно одредити једном појединцу.

Избор “Гласа Српске” само је скромни покушај препоруке који је прављен углавном емоцијама након читања и трачком објективности у овој немогућој мисији за сваког стрипофила.

“Берлин” (Комико)

Издавач “Комико” не издаје много, али када издаје сваки пут погађа право у мету, попут овог монументалног интеграла “Берлин” Џејсона Лутса. Трилогију о Берлину  из доба успона и пада Вајмарске републике, Лутс је опсесивно стварао скоро 20 година како би добио епску причу о граду и његовим становницима који полако, али сигурно корачају путем у пакао 2. свјетског рата. Десетине упечатљивих ликова, надахнуте приче и прецизни цртеж, створили су од 608 страница “Берлина”, нешто што је критика оправдано назвала симфонија велеграда. Лутс приказује друштвена и политичка превирања од 1928. до 1933. године повезујући слике са текстом који осликава сензибилитет тих година, проткано личним причама обичних људи, на начин који није само стрип, то је врхунска умјетност која превазилази све одреднице.

“Тарзан” (Макондо)

Тешко је остати равнодушан на таленат и вјештину којима су француски сценариста Кристоф Беко и српски цртач Стеван Субић поново оживјели на папиру бесмртну причу Едгара Рајса Бероуза о Тарзану, господару џунгле. Држећи се изворне саге о сирочету којег одгоји племе мајмуна, Беко се шкртим и огољеним сценаријом елегантно склонио у страну препуштајући терен Субићевом генијалном цртачком мајсторству да својом игром сјенке и свјетла креира бруталну, сурову и крваву сагу о преживљавању која дословно напада чула публике одузимајући дах. У џунгли је све опасно, то знају сви њени становници, зна и Тарзан, знају Беко и Субић, а захваљујући њима сада знамо и ми.

“Уговор с Богом” (Чаробна књига)

Животно дјело Вила Ајзнера, човјека чије је име синоним за девету умјетност, својим изласком средином 70- их заувијек је промијенило схватање стрипа као умјетности, али у протекле четири деценије док смо чекали српско издање није изгубило ни дјелић свог квалитета и аутентичности. Монументална прича о односу човјека и његовог Творца, унутар мале заједнице у великом Њујорку је чист живот преточен на стрип табле, али да парафразирамо Хичкокову мисао о филму, лишен досадних тренутака. Савршени спој сценарија, карактера и цртежа, јасно и директно објашњава зашто је умјетник, који је имао славу и богатство, одлучио да све напусти и потроши  деценије живота како би направио стрип у којем ће, ни мање ни више, попричати с Богом.

“Крцко” (Комико)

Још једно издање “Комика” у овом избору је класик у правом смислу те ријечи. Интегрално издање првих епизода стрипа “Крцко”,  легендарног Рејмона Машероа, “француског Дизнија” како је Машеро често називан, одштампан је на повећаном А5 формату, у пуном колору и у тврдом повезу. На укупно 212 страна, осим првих епизода стрипа о шармантном пуху, налази се и прегршт материјала о настанку овог класика и његовом аутору, а читаоцу само остаје да ужива у издању, које остаје и као вјечни подсјетник да нема нових и старих, већ само добрих и лоших стрипова.

“Сара” (Дарквуд)

Прича о стрипу “Сара” је прилично јасна када на насловници видите име Гарта Ениса, човјека који је све што је дотакао у деветој умјетности претворио у креативно злато. Мрачна, брутална и крвава сага о женском снајперисти Црвене армије у ратном паклу Лењинграда, уз надахнути цртеж Стивена Епигтона, претворена је у класик ратног стрипа. Енис зна да у рату нема добрих и лоших момака, градећи од “Саре” мајсторски причу о томе како рат у човјеку полако убија људскост облобађајући звијер спремну на све како би преживјела, што није нимало лако за читање, али јесте за апсолутно уживање..

“Црна значка (300 чуда)

Још једна сулуда прича из пера великог Мета Кинта (“Краљеви траве”, “БРЗРКР, “) о групи извиђача, који су у ствари тајна шпијунска организација задужена за црне операције попут убистава и саботажа на маестралан начин сецира свијет одраслих из визуре дјетета поигравајући се растућом паранојом и склоностима модерног свијета теоријама завјере и насиљу. Бизарни заплет прати једнако бизаран цртеж, а зашто баш дјеца као главни јунаци: “Твоја младост те чини невидљивим. Твоја лукавост је неочекивана. И твоје срце још није исцрпљено”. Са друге стране, знате, како се каже; свака теорија завјере јесте теорија док се не докаже!

“Соломон Кејн” (Дарквуд)

Двоструко интеграл издања “Дарквуда” под називом “Соломон Кејн: Приповести 1&2”, окупља колекцију “Марвелових” стрипова са култним пуританским јунаком објављеним током 70-их година прошлог вијека. У питању је фиктивни лик настао у машти славног писца Роберта Е. Хауарда, једног од пионира епске фантастике. Његове авантуре, објављене углавном у палп часопису “Чудне приче”, добиле су стрип адаптацију од стране великана попут Роја Томаса, Џона Бјушеме, Ала Вилијамсона, Нила Адамса и бројних других умјетника, који су Кејна претворили у палп класик, коју нема пуно амбиције осим да слави машту и узбуђење у најбољој традицији свог творца. Чисто уживање за све љубитеље жанра.

“Залив кануа” (Голконда)

Оригинално објављен у Француској 2009. године, стрип је написао Тибурс Оже, док је цртеж дјело мајстора киста Патрика Пруњеа. Аутори су читаоцима представили остварење свог заједничког сна, дјело у коме историјске чињенице и догађаји служе као кулисе за романсирану причу о авантурама гусарске дружине и Џека, сирочета које постаје херој. И док сама прича слиједи класичне обрасце историјске авантуре, начин на који Пруње својим величанственим цртежом претвара стрип у нешто што би се могло описати као стрип сликарство, дајући потпуно нову димензију причи и карактерима, не може се другачије описати осим генијалност.

“Жути такси” (Бесна кобила)

Издавачка кућа “Бесна кобила” је ове године објавила само једно, али крајње вриједно стрип издање. И питању је култни албум “Жути такси”, одметника француског стрипа Кристофа Шабутеа, који на себи својствен начин комбинује кримић, сатиру, мелодраму, трилер, црни хумор, насиље и секс у експлозивну причу о филмском режисеру, који одлучи да све остави и постане таксиста у Њујорку, граду који никад не спава. Прича која се може читати на десетине начина, али сваки је једнако вриједан наше пажње.

“Зардо” (Весели четвртак)

Екипа из “Веселог четвртак”, можда живи на “Бонелијевим” класицима попут Загора, Текса и Дилана Дога, али уз њих знамо добити и скривене бисере попут албума “Зардо”, иза којег стоји легендарни Тицијано Склави. У питању је ноар графичка новела од 46 табли, чији синопсис прати младића Фредерика, који се због љубави уплете у убиство. Злочин, тијело ког се треба ријешити, бескрајна ноћ, параноја и страст су кључни елементи приче, коју је цртач Емилијано Макумари претворио у право мало визуелно ремек-дјело, које дјелује као неки “ђало” трилер савршено преточен на папир.

Девета димензија

Заслуге за допринос Републике Српске стрип издаваштву на српском језику наравно сноси “Девета димензија”, која је ове године мало смањила темпо са четири издања, али је зато додатно појачала квалитет стрипова.

Међу најбољим издањима свакако је превод интеграла француског стрипа “Змија под ледом”,  који је по сценарију Френка Жироа мајсторски нацртао наш Милан Јовановић. Ту је ново издање фантастичног стрипа “Море је било мирно” Тање Ступар - Трифуновић и Татјане Видојевић, нови албум Јована Братића “Барут и сабља” те “Реапер и остале приче”, колекција кратких стрипова славног Бразилца Вилсона Виеире         

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.