Жељка Аврић, пјесникиња, за “Глас Српске”: Престижна награда је имати своје читаоце

Рекла је то у разговору за “Глас Српске” пјесникиња Жељка Аврић говорећи о настанку збирке “Несан”, награђене признањем “Гордана Тодоровић”, коју је промовисала у Бањалуци, а у коју је стало годину и по дана рада, много креативности, трагања за смислом, немира, снаге и емоција које је пјесникиња унијела у стихове.

- Прва песма која је ушла у ову збирку је настала у октобру 2018. године. Готов, сређен рукопис је на конкурс послат у мају 2020. године - додаје она.

ГЛАС: Пјесме у збирци распоређене су у пет циклуса. Шта је то што веже пјесме у циклусу?

АВРИЋ: Сваку моју будућу књигу одреди песма из претходне књиге. Та песма је средиште, око ње се вежу наредне песме, циклуси и називи. Књижевник Ранко Павловић је ту особину моје поетике у рецензији збирке “Жеђам” назвао стални дијалог са пјесмом. Песма која је премостила од жеђи до несна дала је назив циклусу “Буђења”. После тога је било лакше, и тек је предстојао озбиљан посао увезати све теме, мотиве, песме и песничке циклусе у поетско јединство и дати им смисао, облик и целину.

ГЛАС: Какав је Ваш пјеснички свијет обухваћен овом збирком?

АВРИЋ: Песнички језик се расцветавао у богатству и лепоти. Реч сан је изнедрила спектар других речи нашег лепог и богатог језика. Једна асоцијација је подстицала другу. Од првобитног, праисконског сучељавања светлости и таме, који су истовремено симболи добра и зла, настајали су живот и смрт, телесно и духовно, почетак и крај, љубав и мржња, истина и лаж, ћутање и говор, мир и метеж, свето и световно, благословено и проклето, доласци и одласци, сан и јава, допуштања и забране, женство и мужевност, те традиционално и модерно.

ГЛАС: Колико пажње посвећујете спајању традиционалног и модерног?

АВРИЋ: У основи идентитета народа су његов језик, писмо и вера. Очување културног идентитета народа је питање његовог опстанка. Прихватање модерних тековина које не угрожавају традиционалне основе него са њима чине склад, јединство, питање је просперитета, напретка. Што се историје књижевности тиче, сетимо се и радикалних, агресивних књижевних праваца који су одбацивали традиционално и до тада постојеће, али и трајнијих и значајнијих који су се заметали и рађали из крила оних који су потом постајали прошлост. Зато, не само што је спој традиционалног и модерног могућ него је неопходан и исправан. У свему треба имати меру и право сваког ствараоца је да одреди колики ће део једног и другог бити у том односу и који део ће превагнути. Колику пажњу посвећујем томе, говорим опредељењем да пишем и римовану поезију и поезију слободног стиха. Слободан стих везујем за завичајне и друштвено-актуелне теме.

ГЛАС: Колико су Вам награде важне и мислите ли да се праведно додјељују?

АВРИЋ: Књижевна награда је потребна као стимуланс за квалитетнији књижевни рад награђеног писца. Ако и када књижевне награде постану себи циљ, губе прави смисао и значај, добију сакупљачки карактер. За здрав књижевни живот опасно је када жирирања обављају некомпетентне особе, као и додела награда по неким другим критеријумима, а не на основу књижевног квалитета дела. Постоје награде које вас чине поносним, али и оне које никада не бисте желели да добијете. Највећа награда је када вам је наредна књига бар на нивоу претходне, ако не боља, другачија и књижевно вреднија. Што је писац или песник награђенији, његова одговорност за писану и изговорену реч је већа. Престижна награда је имати своје читаоце, људе који прате ваш рад и знају ваше песме.

ГЛАС: И како посматрате стање што се часописа посвећених књижевности тиче? Опстају ли и да ли треба да их буде више?

АВРИЋ: Ниједно време није било претерано наклоњено уметности, књижевности посебно, па ни ово којем смо савременици. Сведоци смо годинама да часописи за књижевност, уметност и културу опстају највише захваљујући ентузијастима. И иако се књижевни прилози одавно не хонораришу, књижевним часописима не недостаје квалитетних сарадника пошто је континуирано праћење квалитетне књижевне сцене и разлог њиховог постојања. И постоји креативни потенцијал који и у овим, посебно за културу несвакидашњим условима, подстиче издаваштво, одржава постојеће и покреће нове књижевне часописе, као што је случај са одличним часописом “Нова стварност” Удружења књижевника РС. Такође, књижевни часописи су се већ одавно преселили на интернет, па међу њима има неколико веома цењених, рекли бисмо и престижних. Наравно, популарност друштвених мрежа није заобишла ни љубитеље писане речи, те је све више књижевних страница које оснивају и појединци, удружења и различите књижевне групе, на којима се објављује, критикује, дискутује, организују разноразна књижевна такмичења, чак и топ-листе најчитанијих, најбољих аутора и књижевних дела. Сва та интернет дешавања и “шаренило” су веома добри и пожељни, посебно за поезију којој су већ неколико пута прорицали крај, а она је поново доживела свој процват захваљујући управо друштвеним мрежама.

ГЛАС: Колико пратите младе књижевнике из регије и мислите ли да они имају довољно прилике и простора да се искажу?

АВРИЋ: Познајем много младих људи који воле, читају и пишу поезију, који се опредељују за књижевни рад и кроз формално образовање и по слободном избору. Младим песницима, писцима, љубитељима књиге треба помоћи разговором, саветом, охрабривањем да се пријаве на неки књижевни конкурс или фестивал младих стваралаца, конкретном помоћи у обради и препоруци њихових рукописа. Мој књижевни развој није текао уобичајено, тако да не могу да упоредим да ли су млади ствараоци раније или сада имали више прилике да се изразе и да буду примећени. Можда је раније било више “живих” сусрета, али зато данас интернет и друштвене мреже омогућавају продор у књижевности свих језика и говорних подручја.

Млади

ГЛАС: Да ли постоје неки аутори које бисте посебно издвојили?

АВРИЋ: Постоји круг младих песника и писаца у Србији и Републици Српској које пратим годинама и чији сам рад имала прилике боље да упознам, некима сам била и рецензент. Оно што их издваја су особене и изграђене поетике, различите од већине. Надам се да не грешим кад кажем да, на пример, од Косте Косовца из Београда, Марка Бачановића из Сарајева и Милана Ракуља из Бањалуке, ево, некако су се они одмах издвојили, тек треба очекивати пуно песничко разлиставање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.