Здравко Миовчић добитник књижевне награде “Алекса Шантић”
МОСТАР - Пјесник Здравко Миовчић добитник је књижевне награде “Алекса Шантић” за 2024. годину, саопштено је из мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) “Просвјета”.
Жири у саставу предсједник Душко Певуља и чланови Драган Станић и Владан Бартула једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне Миовчићу, са образложењем да је један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
“Његов досадашњи опус од 10 пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умјешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским ођецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу”, навео је жири у образложењу.
У образложењу се истиче и да из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности.
“Ништа код овог пјесника није усиљено због чега се његова поезија прихвата као природно преслојавање искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лирском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима, те урвинама и узвисинама сопственог бића”, пише у образложењу.
Према ријечима жирија, препознавајући Господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, Миовчићев однос према свијету открива дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању.
“Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву жраспетост метафизикомж питомо хармонизује у јединствено осјећање живота”, навео је жири.
У образложењу се наглашава да православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као “тихог учитеља” и спаситеља.
“Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста, те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности”, наводи се у образложењу жирија.
Мостарски Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” и Српско пјевачко и културно–умјетничко друштво “Гусле” из Мостара књижевну награду “Алекса Шантић” дођељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима Јужних Словена или за животно ђело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће бити одржане од 9. до 15. септембра, наводе из “Просвјете”.
Здравко Миовчић рођен је 1958. године у Ледићима, испод Трескавице, у општини Трново. Основну школу завршио је у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције “Еда” у Бањалуци и савјетник за стратешко управљање и рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама.
До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем.
Миовчић је објавио девет књига поезије: “Зашто ти нисам писао”, “Што затрепери и нестане”, “Шкриња и шапат”, “Што је душа скупила”, “У милости тренутака - сагласице”, “ЛЈубав винопојца – пјесме о вину и уз вино”, “Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина”, “Нити ђедових прича” и “Књига лишћа”.
Добитник је награде “Скендер Куленовић” 2018. године за књигу пјесама “Што је душа скупила”. Живи и ради углавном у Бањалуци. Ожењен је, има сина и двије унуке.
Књижевна награда “Алекса Шантић” установљена је 1968. године, а већ годинама дођељују је “Просвјета” и “Гусле”.
Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор “Просвјете” је 2012. године донио нову одлуку, као и Правилник о дођели ове престижне пјесничке награде.
До сада је 15 пјесника добило ову награду, и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/ и Иван Негришорац /2021/.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.