Збирка пјесама Едгара Алана Поа ново издање “Имприматура”: Гавран говори онолико колико смо у стању да га читамо

Илијана Божић
Збирка пјесама Едгара Алана Поа ново издање “Имприматура”: Гавран говори онолико колико смо у стању да га читамо

БАЊАЛУКА - Збирка “Гавран и све друге песме” америчког књижевника Едгара Алана Поа стигла је пред читаоце у преводу Коље Мићевића, а у издању бањалучког “Имприматура”.

Књига је у продаји на сајту ове издавачке куће, а како су саопштили из “Имприматура”, пјесмама претходи преводиочев осврт на цијели процес превођења поезије једне од најважнијих и најутицајнијих фигура свјетске књижевности, као и преглед одабраних цртица из Поове биографије које су, без сумње, оставиле значајан траг и на његово писање. Издање је употпуњено и пропратним текстом Вокија Ерцега.

“Гавран” је мрачна поема о изгубљеној љубави која је Поу донијела свјетску славу кад је објављена 1845. године.

У предговору дјела Коља Мићевић је навео да никада у историји поезије није било самотнијег умјетника, препуштенијег самоме себи, који се у име поезије супротставио све примјетнијем елементу грађанштине, који своје заносе није могао подијелити ни са својим истомишљеницима, нити је имао достојне литерарне непријатеље.

- И никада ваљда као чудесно и неочекивано противречје - нису једном песнику указане толике посмртне части и почасти, као што је случај с Поом. Не мислим на пригодне посмртне почасти, откривање споменика - не мислим ту чак ни на славни Малармеов сонет написан за чин откривања споменика у Балтимору! - установљење награда. Говорим о почастима које су Поу указала три велика Европљанина, који су само случајно Французи, Шарл Бодлер, Стефан Маларме и Пол Валери, од којих је сваки на свој начин и без предрасуда преузео из његовог дела оно што му се чинило најприснијим, настављивим, чинећи тиме да неупоредива уметност Едгара А. Поа простре свој благотворни утицај на европску поезију прве половине деветнаестог столећа, па чак и до наших дана - навео је Мићевић у предговору.

Мићевић је у објашњењу истакао да је По, који је извјесно одмјеравао све ријечи које је уводио у своју поему, јер, како пише Мићевић, По је добро знао да су све те ријечи већ употријебљене било у Енглеској, било у америчкој поезији, и да је његова прилика у томе да тим ријечима да један нови смисао.

- Како то и каже Маларме у сонету за њега - мора да је посебно размишљао о тој птици за коју се одлучио: равен, гавран. Размишљао је о тој речи и посматрао је са свих страна, као у огледалу: невер, а, ако је тако чинио, зар је могао не приметити да та птица са собом, у себи носи већ први део кобног рефрена: невер? Ово откриће свакако даје нови одговор онима који сумњају у то да ли птица уопште може да говори: Поов равен, гавран говори онолико колико смо у стању да га читамо - Мићевићеве су ријечи наведене у објашњењу књиге.

О писцу

Едгар Алан По био је амерички писац, пјесник, уредник и књижевни критичар из доба америчког романтизма. Његови родитељи, обоје глумци, преминули су двије године након његовог рођења па је Поа усвојио трговац Џон Алан, који га је након неколико година послао у Енглеску на школовање. По је имао проблема с коцком па га се Алан одрекао. Његова прва збирка “Приче из Гротеске и Арабеске” појавила се 1840. године, а садржи једно од његових најпознатијих дјела “Пад куће Ашер”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана