Збирка аутопоетичких текстова "Калем" Васка Попе ново издање "Архипелага"
БЕОГРАД - У години у којој обиљежавамо читав вијек од рођења једног од најзначајнијих српских пјесника Васка Попе, уз подсјећање на аутора и дјела, чинимо то и сталним враћањем на његове ријечи, славећи их и кроз нова издања.
Jедно од нових издања објављено је у издавачкој кући "Архипелаг", а ријеч је о збирци аутопоетичких текстова Васка Попе "Калем", која је прво издање у едицији "Аутопоетике".
Ову књигу Попа је писао између 1953. и 1981. године, али никада је није објавио. "Архипелагово" издање, осим текстова насталих у поменутом периоду, садржи и један рани Попин аутопоетички текст и четири пјесме настале седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека.
- Попина аутопоетика не чини тајну поезије одгонетнутом, нити њену понорност износи на светло критичког говора, већ на још један начин позива читаоца да се, са знањима која је стекао и са страшћу која му је дата, суочи са смислом песничког говора. Говор аутопоетике продужава говор поезије. Некада је та веза код Попе толико наглашена да је ове две врсте говора готово немогуће разликовати. У књизи "Калем", коју је писао скоро тридесет година, песнички и аутопоетички текстови стоје једни уз друге, смењују се и продужавају, а да читалац међу њима, по основном поступку и типу говора, најчешће не опажа дубље разлике. Међутим, Попини записи о песништву, а то важи чак и за његове записе о сликарству, неоспорно јесу аутопоетичког карактера. Они сведоче о поезији, макар то чинили на "таман и загонетан начин", као што то чини и сама поезија, а темама које покрећу превасходно казују о поезији писца аутопоетике - забиљежио је приређивач књиге и уредник "Архипелага" Гојко Божовић.
Он додаје да читалац који дође у додир с Попиним аутопоетичким текстовима види развој основних питања пјесничког стварања, настанка пјесничке слике и смисла пјесме у свијету у коме смисао није увијек осигуран, а камоли доступан.
Према Божовићевим ријечима, Попини записи враћају се основним питањима поезије, вјерујући да поезије, као нарочитог облика говора и нарочите антрополошке потребе, и нема без таквих питања.
- У средишту тих питања јесте однос песника и света који му је дат и у коме је објављен, однос песме и живота, однос песме и "живих речи" без којих поезија није ни замислива. Те живе речи песник у истоименом запису назива "лепим речима". Оне настају када свакодневне речи и реченице нису ни нужне, ни довољне да би се човек изразио и да би представио просветљујући тренутак своје непоновљиве ситуације. Тада се човек одриче свакодневности речи и мора да постане творац речи способан да њима изрази сву сложеност властитог живота и света. У способности тог преображаја обликује се услов песништва. Уместо обичности говора, песник посеже за "несвакодневним речима" довољно способним да буду извор смисла и утемељење говора. Поезија, верује Попа, није свакодневна, али говори и о свакодневном и о вечном - закључује Божовић и додаје да је у томе један од кључних поетичких захтјева који се тихо и у тој тихости одлучно изговара у разноликим записима из "Калема".
Како је назначено на званичном сајту издавачке куће "Архипелаг", у едицији "Аутопоетике" биће објављивани аутопоетички текстови великих модерних писаца различитих жанрова, од поезије до прозе, од књижевности до историографије, од филозофије до социологије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
