Вијек од објављивања романа Џејмса Џојса: Свијет је научио да чита и разумије величину “Уликса”

Вијек “Уликса” обиљежава се на различите начине широм свијета, а жељећи да малим дијелом будемо макар поменом и причом дио славља једног књижевног дјела, разговарали смо са професором, књижевником, критичарем и преводиоцем “Уликса” на српски језик Зораном Пауновићем, који се за “Глас Српске” осврнуо на само неке значајне сегменте овог романа, те на његов значај данас.

- Његов значај сада је можда и већи него у време кад је објављен. Јер, током протеклих сто година “Уликс” је стекао мноштво поклоника, а Џојс огроман број следбеника и ученика. Један од њих, Данило Киш, можда је најбоље сумирао Џојсов значај речима: “Сви смо ми модерни изашли не из Џојсовог шињела, него из џојсовског кошмара, из џојсовског величанственог пораза!” Под поразом је подразумевао то што је Џојс за живота остао мање-више усамљен у визији нове књижевне уметности. Као и многе велике ствараоце и њега ће на прави начин почети да читају и разумеју након његове смрти - рекао је Пауновић за “Глас Српске” и додао да, наравно, то не значи да је у вријеме кад је објављен прошао непримијећено.

“Уликс” не само да је био примијећен роман, већ је изазвао бурне реакције и супротстављене ставове међу писцима и критичарима, премда је шира читалачка публика тада остала углавном незаинтересована.

- Било је похвала, међу њима и оних које су Џојсу упутили неки од највећих књижевних ауторитета међуратног периода, попут Томаса Стернса Елиота или Езре Паунда, али је било много више погрда и покуда, проистеклих махом из неразумевања Џојсовог ремек-дела. Замерали су творцу “Уликса” на свему и свачему: на неразумљивости, цинизму, безбожништву, и ко зна чему све не, али понајвише на претераној смелости у писању о човековом чулном животу, смелости коју су чак и такви писци као Вирџинија Вулф или Андре Жид осуђивали као недопустиву вулгарност – каже Пауновић.

Нови митови

Он наводи да данас “Уликс” спада у круг најутицајнијих дјела у историји свјетске књижевности.

- Злобници воле да кажу и да је тај роман “најнечитанији бестселер двадесетог века”, те да о овом делу сви радо говоре премда га је мало ко читао - али су трагови Џојсовог Леополда Блума у светској књижевности толико распрострањени и дубоки да им одавно не може нашкодити никаква поруга или неразумевање. Покушамо ли да причу о утицају сведемо на суштину, можемо истаћи две ствари: пре свега, Џојс је показао да је форма романа слободнија и отворенија за експерименте но што је дотадашња књижевна теорија и пракса замишљала и показивала, а онда, показао је и то да су модерном добу потребни нови митови, до којих се стиже претходном разградњом оних који су с протицањем векова постали застарели и обесмишљени – наводи Пауновић.

Предрасуде и утицај

Пауновић сматра да су данас највећим дијелом отклоњене предрасуде о “Уликсу” као “тешком”, неразумљивом и неприступачном дјелу, те оптужбе за вулгарност.

- Свет се у међувремену нагледао свега и свачега па такве оптужбе данас звуче комично. Много је важније то што је свет научио да чита “Уликса” и да разуме његову величину - поред осталог и захваљујући хиљадама и хиљадама страница исписаних о њему. То што се и данас овде-онде могу чути спорења око вредности романа доказује његову виталност и свевременост: једна од најгорих судбина која може задесити велико књижевно дело јесте та да буде сврстано у категорију неспорних класика – тада оно постаје окамењени фосил о коме више нико нема потребе нити жеље да размишља. О “Уликсу” се и данас активно и навелико размишља, пишу се радови и студије, одржавају научни скупови, стварају се дела инспирисана Даблином и Џојсовим јунацима – али је, наравно, најважније једно: “Уликс” се и даље чита – наводи Пауновић.

“Уликс” и данас има утицај на књижевност, а како Пауновић каже, на много начина је промијенио сама размишљања о књижевности.

- Потрага за истином, пре свега истином о човековом унутрашњем свету постала је важнија од неретко испразне лепоте и нападног буђења саосећања према ликовима – одједном, писац више нема обавезу да се допадне читаоцу, већ задатак да му саспе у лице истину како о светлој страни, тако и о мрачном наличју његове егзистенције. Много је више и све је више оних читалаца који “Уликса” доживљавају не само као беспоштедно искрену, него и као раскошно забавну књигу - каже он.

Драгоцјеност

Као преводилац овог дјела на српски језик, Пауновић је овом приликом истакао да је “Уликс” роман чија је једна од најдрагоцјенијих одлика способност да читаоца, а посебно преводиоца, стално суочава са неочекиваним приповједачким рјешењима, али и лавиринтима и препрекама на путу до смисла.

 - Џојс је свој раскошни, можда није претерано рећи и генијални приповедачки дар, у овом делу испољио на најплодотворнији могући начин: свако од осамнаест поглавља писано је другачијим приступом, стилом и техником, па се путовање кроз роман повремено одвија стрмоглавом брзином, а на тренутке вам се чини да је читав свет стао и да се више никад неће покренути – закључује Пауновић и додаје да је значај овог романа и у томе што сваки читалац који се сусретне с њим, доживљава право путовање откривања, што спада у ред најузбудљивијих авантура које радозналом људском духу може да подари књижевност.    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.