Вељко Петровић - Академик и родољуб
БИЈЕЉИНА- Српски писац Вељко Петровић /1884-1967/, члан Српске академије наука и умјетности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима, рођен је 5. фебруара 1884. године.
Права је завршио у Будимпешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом свјетском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвјете, предсједник „Матице српске“ у Новом Саду и „Српске књижевне задруге“ у Београду и управник београдског Народног музеја.
Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста.
Писао је и студије о књижевности и сликарству. Дјела: збирке пјесама „Родољубиве песме“, „На прагу“, „Стихови“, збирке приповиједака „Буња и други у Раванграду“, „Варљиво пролеће“, „Померене савести“, „Препелица у руци“, „Дах живота“, „Молох“.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
