Велики повратак лику и дјелу Бранка Ћопића

Рекао је на свечаној академији поводом обиљежавања 100 година од рођења књижевне громаде Бранка Ћопића предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић у Народном позоришту Републике Српске.

- Ћопић је узвисио родни Грмеч до неслућених висина и оставио трајан документ о свом завичају боље него било који уџбеник историје - поручио је Кузмановић и истакао да се у скоро свим његовим дјелима афирмише хумор, који постаје филозофија живота.

Говорећи надахнуто о Ћопићу, Кузмановић је нагласио да овај писац није човјек који пише о далеким свјетовима, већ о својој Крајини и Крајишницима и свом народу и то на изузетан начин.

Објаснио је да је организовање овакве свечаности обавеза Академије наука и умјетности РС, те да је Ћопић велики писац и патриота, али да је и прије 30 и више година био запостављен, јер га је тадашња идеологија, због његових критичких есеја, ставила по страни.

- Међутим, криви смо и ми, јер се нисмо сјетили да Бранко припада савременом свијету и свима нама. Зато смо у Академији на широка врата вратили Ћопића у школе, културне институције, што ће бити један нови почетак односа према њему и његовом дјелу - рекао је Кузмановић.

Академија је, како је рекао, покренула иницијативу да се Ћопићеви родни Хашани претворе у мјесто окупљања ученика, студената и умјетника, да би осјетили мјесто у којем је писац живио и о којем је стварао дјела.

И академик Рајко Петров Ного указао је на потребу озбиљног враћања Ћопића у школске читанке и лектиру, позориште и критику.

- Што се тиче Србије и Црне Горе, Ћопића су као најтиражнијег и најбољег писца избацили из лектире и не могу да мислим ништа друго него да су то савршено свјесно урадили у овом систему, у којем се све чешће чује да се мора промијенити свијест и идентитет - рекао је Петров Ного.

Изразио је задовољство чињеницом да ће Завод за уџбенике из Београда објавити пет томова Ћопићевих дјела и да је предговор за њих написао Ранко Поповић из Бањалуке.

- Било би добро да је та ствар мало заразнија и када би то почело да постиђује и друге издаваче, па да најтиражнијег писца врате и на његово дјело усмјере читалачку пажњу, а не да заборављају најбоље и гурају трећеразредне писце - рекао је Петров Ного.

Бранко Ћопић је, како је казао Петров Ного, имао неколицину достојних насљедника, од којих је један и Ђуро Дамјановић.

Одмах послије свечане академије, у Галерији Академије наука и умјетности РС, у присуству многобројних посјетилаца отворена је и значајна изложба "Витез тужног лика", у оквиру које је представљена фото-документација, архивска грађа и најстарија издања књига овог писца, чији је аутор академик Миливоје Унковић.

Ова изложба својеврстан је омаж Ћопићу и на њој је заступљен скоро сваки дио његовог живота.

- На основу ове поставке може се дефинисати све што о писцу треба да зна и основац и академик - нагласио је Унковић.

Присутнима је објаснио да је на неки начин покушао графички да задовољи естетски ниво, али и да провуче малу критичку нит и дјелић његовог духа пренесе у садашњи тренутак.

Поставку је, пред великим бројем угледних личности из јавног и културног живота Републике Српске, али и поштовалаца Ћопићевог лика и дјела, отворио академик Љубомир Зуковић и истакао да је Ћопићева животна и стваралачка стаза била дуга и да је на њој било и "жучи и меда".

- Унковић је пратио његову стазу. Ово ће бити један од непосреднијих сусрета са животом Бранка Ћопића - рекао је Зуковић.

Како је било најављено, чланови АНУРС-а јуче је требало да посјете Ћопићеве Хашане и одају признање великану српске и југословенске књижевности, а том приликом требало је и да се састану са представницима општине Крупа на Уни и упознају са пројектом "Башта сљезове боје".

АНРС је припремио и зборник радова посвећених Ћопићевом књижевном стваралаштву, који би ускоро требало да се појави пред културном јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.