Велики књижевник Скендер Куленовић рођен прије 110 година: Симбол страдања и отпора народа Козаре

Тако је о свом стваралаштву говорио велики књижевник Скендер Куленовић, који је рођен прије 110 година. Према ријечима његових савременика, можемо да уочимо да је Куленовић у животу пропатио сваку неправду те да је био топао човјек пун љубави.

Као да је на почетку стваралаштва у дјелима која су тада настајала изразио жал за дјетињством у родном Босанском Петровцу прије Првог свјетског рата. Заједно с мајком је напустио родну груду и отишао у њен Травник. Док читамо његове пјесме, препознајемо крик боли. Једном приликом је казао да су сви његови сонети одговор на животне дилеме које је имао, казао је: “Које су све дилеме биле - ушле су у сонете”.

Да је Скендер Куленовић био необична и крупна фигура у српској књижевности “Гласу Српске” је потврдио професор Филолошког факултета Душко Певуља, који је истакао да је и поред тога, нажалост, његово дјело на неки начин запостављено.

- Његов статус у историји српске књижевности није подударан са његовим значајем, јер је Скендер Куленовић био велики зналац језика и када се читају његова дјела, а имам осјећај да се данас мало читају, видите заиста једну књижевну громаду. Прије неколико година Академија наука и умјетности РС објавила је Зборник о Меши Селимовићу и Скендеру Куленовићу и то је у посљедњих 20 година нешто најважније што се одиграло на подручју проучавања књижевног дјела овог великог писца - испричао је Певуља.

Објаснио је да је Куленовић један од оних писаца које памтимо по њиховом истакнутом дјелу те да се тако овог књижевника сјећамо по свевременој поеми “Стојанка мајка Кнежопољка”.

- Та поема је једно од највелинчанственијих дјела у српској књижевности у којем је дар Скендера Куленовића дошао до врхунца. Ријетко се он послије тога уздизао на те висине, али ова поема је нешто што се великим писцима, њиховом заслугом и грандиозношћу њиховог дара, напросто догоди - навео је Певуља.

Нагласио је да ако имамо у виду специфичне прилике и околности које су у њој описане, мјесто гдје је први пут казана и чињеницу Куленовићевог посвајања српске књижевне традиције у поеми препознајемо магистралну линију српске епске књижевне и етичке парадигме.

- Колико год та поема била велика, ванвременска и колико год се у њој позлатио српски језик и та магистрална линија српске књижевне традиције и највиши етички њени обрасци он је аутор и других значајних дјела. То су поема “Шева”, те комедије “Дјелидба”, “Вечера” и “А шта сад”. Када је ријеч о његовом пјесничком стваралаштву, његова књига сонета је изванредна и показује Скендера као великог пјесника - испричао је Певуља и додао да је Рајко Петров Ного написао књигу о сонетима Скендера Куленовића показавши га као мајстора ове захтјевне пјесничке форме, који је послије Дучића подигао ту вриједносну љествицу.

Истакао је да треба издвојити и позни роман “Понорница”, којим је приказан његов романсијерски дар.

- Треба нагласити да Скендерово име у историји српске књижевности треба да буде и јесте на неки начин записано златним словима. Желим да, ако на то имамо право, позовемо људе да га читају, јер је он писац који то заиста заслужује. Скренуо бих пажњу на књигу његове супруге Вере Црвенчанин “Скендерова трајања”, јер је то књига из које изнутра имате освијетљеног великана и као умјетника и као човјека - закључио је он.

О таленту и снази Скендера Куленовића за “Глас Српске” причао је и књижевник Ранко Рисојевић, који је нагласио да овај писац заузима високо мјесто у српској књижевности, као пјесник, на првом мјесту, али и као драмски писац, бриљантни есејиста и критичар.

- Као пјесник, он је међу најзначајнијим антифашистичким пјесницима Другог свјетског рата, симбол страдања и отпора народа Козаре. “Стојанка мајка Кнежопољка” својом лирско-епском чаролијом подигла је послије Козарске офанзиве морал бораца и преживјелог становништва, проговоривши из темеља крајишког бића, из коријена, како је сам Скендер рекао, хумуса памћења, створивши тако дјело које још плијени својом љепотом и својом пјесничком истином. Ту нема неких трећих аргумената који би ово дјело ставили у други план наше поезије - поручио је Рисојевић.

Како је казао има много различитих прича и анегдота о животу Скендера Куленовића.

- Истакао бих његово прво рецитовање “Стојанке” на Палежу, пред постројеним партизанским стројем, у којем су стајали моји будући родитељи. Мајка је чувала ту успомену као што се чува нека амајлија. Скендер је за њих тада био божанско биће - образложио је Рисојевић.

Навео је и то да је познавао цијелу Куленовићеву породицу, супругу Веру, која је често долазила на Козару и потресно рецитовала “Стојанку”.

- Затим, његову дјецу, композитора Вука, модерног, врло познатог у Бостону, више него код нас, нажалост рано је преминуо. Био је једне године на Козари па смо дуго у ноћ разговарали о његовом оцу и о музици. Диван саговорник. Ту је још кћерка Биљана, балерина по професији, али и пјесник. “Глас” јој је објавио прву поетску књигу. У вријеме хајке на Ђуру Дамјановића и његову причу “Голимјесто”, Скендер је својом изјавом подржао нашег сјајног приповједача - појаснио је Рисојевић.

О настанку поменуте поеме “Стојанка мајка Кнежопољка” Куленовић је својевремено рекао: “Сјећам се једног тренутка из саме офанзиве: дубоко сам зажелио да о свему томе нешто рекнем, можда боље речено да урликнем, ако останем жив”.

Бранко Ћопић

Рисојевић је испричао да су Бранко Ћопић и Скендер Куленовић били велики пријатељи.

- Вољели су да се међусобно задиркују па су присутни невични и ненавикнути на тај њихов однос слушали сваковрсна кићења и добацивања. Има тога код Ћопића у “Делијама на Бихаћу”, али још понегдје. Сви су књижевници у рату били ангажовани и као обавезни писци партизанске штампе, која је настајала на шапирографу. Ту су веома активни били и Ћопић и Куленовић - навео је Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.