Уз годишњицу одласка бањалучког књижевника и боема: Ђуро Дамјановић у мом сјећању
Петнаест година предавао сам на Филозофском факултету у Бањалуци и у годинама кад је он био поред Банског двора. Наравно, упознао сам Ђуру Дамјановића, мада он мене и није баш познавао.
То је и логично јер нисам ни професор књижевности ни књижевни критичар. Ипак смо се једном приликом срели “очи у очи”. Наиме, Ђуро је редовно посјећивао Филозофски факултет док је овај био у граду; једноставно - било му је под ногу кад шета главном улицом. Своју посјету увијек је најављивао гласно. Једном тако, чуо сам његов глас у ходнику испред учионице у којој сам држао час. Онда је он бануо код нас. Бануо па стао. Ја сам студентима рекао отприлике овако: “Видите, колеге, ви на часовима књижевности учите о неким српским писцима који су били боеми. Ево имате прилику да видите једног савременог српског боема. И није он само прави боем; компетентни људи за књижевност кажу да је Ђуро Дамјановић велики српски пјесник”. Он се благо осмијехнуо и из џепа свога карактеристичног мантила извадио своју најновију књигу и хтио да ми је потпише и поклонио ми. Упита ме јесам ли и ја дошао из Сарајева. Кад сам одговорио потврдно, рече једну похвалну реченицу о професору Новици Петковићу и изађе.
Послије паузе држао сам час у истој учионици, кад ето опет Ђуре, сад нешто тише уђе. И он видје да је мало прије био код нас па застаде. Ја му кажем: “Хвала ти, Ђуро, што си свратио опет код нас, али љутиће се друге колеге што само нас посјећујеш, а њих заобилазиш”. Схватио је моју шалу, само се благо осмијехнуо и тихо изашао из учионице.
Мене својим посјетама није нимало наљутио, није ме омео у раду, а данас бих чак рекао да су оне биле драгоцјене за моје студенте. Није било исто видјети га онако боемски запуштеног и увијек добро припитог на улици и учионици. У учионици се он приказао и као пјесник: подарио ми је своју књигу и споменуо професора Новицу Петковића, свакако у том времену једног од највећих стручњака за српску књижевност. Ти моји студенти данас су наставници у школама и предају и тумаче ђацима и новију српску књижевност коју је стварао и боем Ђуро Дамјановић.
пише: проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
