На данашњи дан умро је Томас Ман, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку

Срна
Foto: Илустрација

БИЈЕЉИНА - Њемачки књижевни класик Томас Ман (1875-1955), представник психолошког романа, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку и добитник Нобелове награде за књижевност, умро је на данашњи дан 1955. године.

Послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. емигрирао је у Швајцарску, а 1939. у САД.

Стварао је под утицајем Јохана Волфганга Гетеа, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и великих руских писаца 19. вијека.

Дјела: романи "Буденброкови", "Чаробни бријег", "Краљевско височанство", "Лота у Вајмару", "Доктор Фаустус", "Исповијести варалице Феликса Крула", "Изабраник", тетралогија "Јосиф и његова браћа", приповијетке и новеле "Смрт у Венецији", "Тонио Крегер", "Марио и мађионичар", "Замијењене главе"...културно-филозофске и историјске студије "Фридрих и велика коалиција", "Разматрања једног неполитичара".

У друштву писаца појавио се крајем 19. вијека, да би својом фикционалном прозом обиљежио књижевну продукцију како њемачког говорног подручја, тако и стваралаштво ширег, европског књижевног круга у првој половини 20. вијека.

Значајем и дјеловањем свог стваралаштва несумњиво представља једну од централних појава европске књижевности свог времена, а занимљиво је да је понављао чак два разреда основне школе.

До данас, његова дјела изазивају пажњу читалаца и књижевне критике.

Јунаци Томаса Мана су, углавном, изван стандардних оквира друштва. Основни мотив готово свих његових дјела може се свести на супротност између акције и медитације, маштања и рада, помирљивости и необузданости, болесно обиљеженог изабраника и здравог, обичног човјека.

Иако траже поткованог читаоца, његове књиге су готово без изузетка сувише добро замишљене и написане, па савремени читалац не мора да се ослања на велико познавање књижевне и митолошке традиције.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана