Тинејџер између свијета стварности и маште

У питању је роман епске фантастике намијењен млађој публици. Књига је промовисана на “Гласовом” Сајму књиге, а Синиша каже да је овај роман остварење његових дјечачких снова. Талентовани писац дуго је водама у водама културе, посебно у позоришним, кроз вођење драмских секција у Дервенти и Прњавору, али каже да је идеја о авантурама Громовитог витеза Вука дого чекала своју прилику да заживи на папиру.

- Вук је један необичан тинејџер који упада у замке пубертета и све невоље и изазове које он доноси дјеци. Осим тога он открива један паралелни универзум чудноватих бића проткан словенском митологијом. Свијет који је ту око нас, али који ми не можемо видјети. То могу само одабрани, као што је јунак романа. Он је потомак древних витезова који су крочили Балканом и ту је да спаси свијет од најезде чудовишних непријатеља. Идеју сам добио прије неколико година, док сам живио на Малти и онда сам недуго по доласку у Прњавор написао роман. Овај град је веома инспиративан са свим својим пејзажима и људима који ту живе, а уз то константан живот и окружење са младима прије свега у позоришту инспирисало ме да оживим неке од њих у књизи - рекао је Тешановић.

Фантастика је жанр који се ослања на атмосферу и увјерљивост универзума у којем се дешава прича, а Тешановић каже да је Вуков свијет нама добро познат, иако и пријатељи и непријатељи стижу из Подземног свијета?

- Свијет стварности је онај у којем Вук живи, иде у школу, на фудбал, а свијет Смургл-горда (древног града) је онај у којем живе разна бића о којима смо имали прилику да читамо у дјелима или записима Вука Стефановића Караџића и Милована Глишића. Вукови најбољи пријатељи су Мила и Буцко те Гедеон и Аксентије у другом универзуму. Осим тога сваки јунак има и непријатеље, а то су свакако Пацов и Смрадек у школи те Молох, Зор и Велмира у подземном свијету. Има их још које упознаје током романа, али не бих све да откривам - наводи писац.

Тешановић каже да је свјестан да у домаћим књижевним круговима постоји одређена врста потцјењивачког односа према жанру фантастике, али да се такав став најбоље мијења квалитетним књигама?

- Оно што ми је била главна идеја водиља јесте да напишем штиво које ће читати данашњи предтинејџерски и тинејџерски узраст. Ми смо одрастали на фолклору писаца које сам већ поменуо, као и уз дјела Бранка Ћопића, која су такође маштовита, бајковита и инспиративна. Међутим кроз рад у омладинским позориштима увидио сам да дјеца читају и гледају представе које покривају узраст до 12 година, а онда одмах читају или играју дјела која су рецимо за други или трећи узраст средње школе. Постоји огроман вакуум за дјела која би могла бити занимљива том узрасту, а нарочито дјечацима који махом немају интересовања за читање. Сходно томе хтио сам да будем међу првима (ако не и први) који ће се охрабрити да ствара за ту публику у РС. С обзиром на то да су ми међу омиљеним писцима, Ј. Р. Р. Толкин, Стивен Кинг и Исак Асимов, желио сам да у нашој држави покажем да се може и овакав жанр стварати и његовати с циљем да буде поучан, узбудљив, а с друге стране разумљив данашњој дјеци и омладини - јасан је Тешановић.

Приликом стварања романа Тешановић је имао веома занимљиву екипу сарадника, који су помогли да књига на крају изгледа онако како је он то желио приликом њеног писања.

- Имао сам огромну срећу да књига изађе онако како сам замислио у сваком погледу. Прије свега огромну захвалност морам да изразим Бранкици Радоњић, која је као лектор урадила одличан посао. Потпуно је схватила тематику романа и својим савјетима, исправкама и подршком дала један неизбрисив траг. Узори у театру, али и у свакој врсти писања за дјецу јесу велики умјетници Ранко Павловић и Тоде Николетић, који су урадили рецензије. Њихова драмска дјела ме увијек изнова одушевљавају и инспиришу за глуму и режију, док њихове пјесме и романи дају једну посебну ноту и путоказ како треба стварати за дјецу. Осим њих сјајне илустрације је радио Душан Кртолица из Београда, студент Филозофског факултета и Факултета ликовних уметности. Генијалац, који је апсолутно оживио ликове романа онаквима какве сам замислио. Ништа не би било без одличног тима из “Арт принта” Бањалука, који су свим снагама стали уз мене као аутора и пружили  ми максималну подршку. Прије свега Владимира Стијак Илисић, на мјесту уредника и Ведран Чичић, који је био посебно инспирисан да књига постигне овакав изглед. На крају овог путовања Министарство просвјете и културе РС препознало је и подржало мој рукопис, што ме додатно охрабрује за наставке који чине трилогију романа о младом Вуку - каже Тешановић.

Роман је представљен на Сајму књиге у Бањалуци, а по ријечима Тешановића прве реакције читалаца су премашила и његове најоптимистичније снове?

- Вјерујем да сам један од ријетких аутора који су имали ту срећу да одмах по објављивању дјела, имају могућност да излажу на Сајму књиге у Бањалуци. Прве реакције читалаца су и више него позитивне. До сада је више од 70 читалаца узело примјерак романа, што ме веома радује и јављају се да питају када и гдје могу да набаве још књига. Према томе слиједе промоције у библиотекама и школама широм државе, а највише промоција ће бити током октобра, мјесеца књиге - каже Тешановић.

Такође он истиче да током ове године планира да објави збирку драмских текстова за дјецу и омладину, можда и збирку пјесама. Осим тога у припреми су још и наставак романа “Громовити витез Вук”, збирка драмских текстова за одрасле те кратке мистичне и хорор приче.

Позориште

Тешановић се годинама бави позориштем у Дервенти и Прњавору, што је рад који га је у великој мјери, како он каже, обликовао и као писца и као човјека.

- Рад у позоришту, нарочито са дјецом и омладином ме свакодневно инспирише. Слушам и упијам њихов говор, понашање, интересовања и то ми даје могућност да стварам модерна, односно савремена дјела. Рад у аматерским театрима је изазован. јер имате прилику да стварате нешто несвакидашње, другачије. У Дервенти смо недавно имали фестивал “Наших пет година” који смо успјешно реализовали, највише захваљујући подршци Мирјане Плиснић, директорице библиотеке “Бранко Радичевић”, под чијим окриљем ради драмски студио. Кроз пет година рада смо имали 30 премијера, 100 извођења, осам фестивала са више од 20 награда. Импресиван резултат који се задесио прије свега захваљујући огромном ентузијазму. Кроз тај рад створена је база за оснивање Градског позоришта у Дервенти, а осим тога, ове године имамо и првог студента глуме Саву Лучића, који је био узданица нашег омладинског театра - рекао је Тешановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.