Теолог Бојан Јокановић из Добоја у мисији описмењавања кроз илустрације

Овај професор вјеронауке у неколико основних школа прича да је 2015. године потписао уговор с издавачком кућом „Вулкан“, у пројекту у којем је васпитно-образовну улогу дао митолошком јунаку којег сви познају - Сизифу, а све по благослову епископа зворничко-тузланског Фотија.

Јокановић сматра да је поред каритативне и мисионарске дјелатности важна мисија цркве описмењавање народа, јер је црква задужена и за очување идентитета народа, а посебно његовање ћирилице и правописа.

Посљедњу, трећу књигу из трилогије о правопису објавио је на посљедњем „Вулкановом сајму књига“ у Београду, с обзиром на то да ове године није одржан Међународни сајам књига у Београду.

Осим тога, Јокановић је објавио и зборник идиома, фраза народних израза у српском језику „Неће гром у коприве“, „Азбука бојанку“ и „Илустровани бонтон за најмлађе“. Сваку књигу у језичком серијалу прате и картице захваљујући којима, у виду квиза, кроз игру и забаву дјеца на визуелан начин могу да савладају препреке у српском језику.

-Често читам поражавајуће вијести на порталима, друштвеним мрежама, телевизијама, да смо земља која има огроман број статистички неписмених људи, али се уз то може додати постоје људи који познају елементарне ствари правописа, али огроман број људи не познаје озбиљније правопис те ћемо често наћи и у новинама, на порталима безброј језичких грешака које мени свакодневно користе као инспирација за мој рад - изјавио је Јокановић.

Нагласио је да није тешко пронаћи инспирацију јер гдје год да се крене лако је наићи на безброј катастрофалних језичких и граматичких грешака па чак и на таблама и у просторијама институција.

-Нажалост, мислим да је овај рад потребнији него икад и мислим да смо народ који много прихвата англицизме и туђице. Посебно млади, користећи друштвене мреже, често пишу скраћенице па не знам пишу „нзм“ и тако даље и онда када дођу до неког дијела када треба нешто да напишу писмено они не знају да ли се не знам пише спојено или одвојено, а та илустрација била је окидач за почетак мог рада. Мислим да је то језичка недоумица која ме највише боли, јер у огромном броју коментара на било којој друштвеној мрежи или на интернету наићи ћемо на погрешну употребу рјечице не уз глагол, не знам, не могу, не желим и тако даље и то је био окидач да почнем са својим радом - казао је Јокановић.

За свој рад и резултат које је постигао у области описмењавања каже да их је назвао Сизифов посао, јер ни сам није вјеровао у то.

-Мислио сам да ће то бити узалудан посао да нећу моћи наћи метод како да неког приволим да сазна и да сагледа своје стање и да научи. Онда сам одлучио да кроз илустрацију, стрип, анимацију покушам баш на тај начин некога да заинтересујем, да на један визуелан начин лакше прихвати језичка правила. Мислим да је то јако успјешно се показало до сада, јер је мој први пројекат, прва књига „Сизифових правописних правила“ била најпродаванија, најтраженија књига на Београдском сајму књига „Вулканчићева“. Тако да је то био огроман вјетар у леђа мени и показатељ да сам на правом путу и да мој посао није био сизифовски и да ево већ трећа година како објављујем за издавачку кућу „Вулкан“ имам три наставка књиге о Сизифу  - истакао је Јокановић.

Рад за дјецу најљепши

Садржај у те три књиге Јокановић је посложио по нивоима - прва књига садржи 100 основних језичких правила, друга је намијењена озбиљнијим познаваоцима правописа, а трећа књига људима који су достигли висок ниво познавања правописа, али и даље имају недоумице како се шта пише.

Књигом „Неће гром у коприве“ он је обрадио језичке занимљивости, а иако је требало да се зове „Зборник жаргона“ од тога се одустало, јер се осим жаргона, бави и идиомима, народним изрекама и занимљивостима као што је „Лупа к'о Максим по дивизији“, „Кафа се пече, а хљеб кува“.

Јокановићу је најдража књига „Илустровани бонтон за најмлађе“, посветио га је сину Данилу који му је непресушна инспирација за рад, али и свој другој дјеци.

За издавачку кућу Епархије зворничко-тузланске „Синај“ објавио је „Молитвеник за најмлађе“, док сада, с још једним свештеником, ради и на озбиљном пројекту у серијалима који се бави библијским причама.

Он сматра да је најљепше стварати за дјецу.

-Мислим да су најљепша публика и најотворенији критичари, и није лако писати и илустровати књиге за дјецу, јер су дјеца искрене и чисте душе које препознају или не препознају онога који ради и његов рад уопште - додао је Јокановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.