Тања Ступар Трифуновић: За стварну слободу потребан је ризик

Рекла је ово за “Глас Српске”, књижевница Тања Ступар Трифуновић објашњавајући зашто један мрачан и туробан низ пјесничких слика о губицима, смрти, одласцима доминира у њеној новој збирци пјесама “Змијштак”.

- Из ауторске перспективе рекла бих да нисам ја мрачна, него је мрачан свијет којег сам гледала и о којем сам писала. Бити загледан у данашњи свијет и осјећати га, не затварати очи пред проблемима стварности нужно намеће једну мрачнију и критичку црту. Ходамо ивицом не једног, него бројних бездана и тешко је ако човјек у себи има још ишта људско да не осјети зебњу, тугу и страх. Све се то одразило на наше животе, на оно што осјећамо, мислимо, а посљедично је завршило и у књигама - казала је књижевница.

ГЛАС: Колико је то субјективан утисак читаоца, а колико је то Ваше лично окретање још дубљем бунару и мраку извора својих стихова?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Што се тиче личних, условно речено, мрачнијих момената у периоду сам живота када се по природи ствари суочавам са губицима. Познати свијет се осипа, преображава и године живота под притиском дају своје болне и тешке резултате. Пуно људи које познајем се разбољело, умрло или отишло одавде. То су животне ситуације које научимо да прихватимо, али нормално је и да смо тужни због тога. У оном што пишем не негирам стварност да би се неко забавио док чита.

ГЛАС: Колико су пјесници одраз “проклетог завичаја”, судећи по новој књизи, у врло значајној мјери?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Не бих могла са сигурношћу рећи колико нас завичај одређује. Тјешим се да имамо слободу и начине да и сами нешто са собом урадимо мимо тога што оставља траг, а то добрим дијелом јесу и родитељи и завичај. Тај траг није искључиво добар или лош, углавном је двојак. Човјек постаје човјеком када може да препозна и критички сагледа све утицаје у себи и да бира сопствени пут свјестан свега што га је обликовало. Мој лични однос према завичајном је, са нешто нужног иронијског одмака, завршио у мојој новој књизи. И у њој своје мјесто имају оба моја завичаја и онај из којег сам не желећи отишла и овај у који сам стигла. Призори уз које је сазријевала моја генерација и који су обликовали наша дјетиња и младалачка искуства били су пуни насиља, губитака, смрти, материјалне оскудице, неизвјесности и страха. То је један нелагодан и тежак завежљај који и те како обиљежи човјека.

ГЛАС: Физичке импресије Ваших стихова, попут оштрица, зуба, уједа оса, су врло болне па чак и неугодне за неспремног читаоца, колико је опасност да неко буде повријеђен након читања стихова?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Гарантујем да ће сви преживјети читање.

ГЛАС: Збирка “Змијштак”  експлицитније наставља да преиспитује “тачке и мјеста стида” из којих долази Ваша проза и поезија,  попут породичних односа, сексуалности, смрти и даље крајње осјетљивих тема, без обзира што се никад више не прича и не пише о њима, јер наводно живимо у времену без табу тема?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Ако у вези са нечим осјетите нелагоду, онда се ка томе осјећању треба да упутите, да видите што сте сакрили иза те нелагоде. То је помало непријатан задатак од којег се већина људи брани згражајући се, упирући прстом у друге, одбијајући да види те исте ствари и у себи. Књижевност сам завољела зато што загледа шта има иза, испод, изнад, са свих страна, загледа шта је иза нелагоде, завирује с ону страну стварности, о свему запиткује и све преиспитује, у свачијим је ципелама и кожама и најскривенијим помислима и као таква блиска је универзалном људском искуству. Бавити се књижевношћу значи уживати у тој привилегији, али и носити тежину, одговорност и спремност да се запутите ка мјестима рањивости, нелагоде, трвења, бола, страха, непријатних истина.

ГЛАС: Нико као сужњи не пјева о слободи, али колико је слобода напокон спасоносна када стигне. Судећи по искуству наших простора, а добрим дијелом и остатака планете, никад није било више декламовања слободе, а никад мање стварно слободних.

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Декламовање о слободи и слобода су различите ствари. “Декламовања” су лакша, лагоднија и јефтинија, за стварну слободу треба запети и ризиковати, све мање је спремних на то. То је отров новог времена. Лагодност лагања без одговорности, наравно ако имаш моћ као покриће.

ГЛАС: Орвел кроз уста својих јунака из “1984” каже да је “идеолошки бити исправан значи бити несвјестан” и да “ако желите слику будућности, замислите чизму како гази људско лице... заувијек!”. То је дјеловало као дистопијска слика далеке будућности, али дјелује да несвјесност постаје глобална идеологија планете?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Орвел је видио тада оно што и ми гледамо данас, уколико желимо да видимо. То су непријатне истине о чизми која је газила, која гази и велика је вјероватноћа да ће газити заувијек. То нису визије, то је способност сагледавања стварности на основу чињеница. Оно што је утјешно је да нашу стварност поред тога чине и друге ствари - наш интимни свијет, осјећајност, способност да волимо, мислимо и креирамо. Постоји спектар добрих ствари у вези са човјечанством и његовим способностима које би могле обликовати бољу будућност. За коју такође можемо рећи да је дјелимично ту и да је већ гледамо у напретку науке, медицине, човјекових могућности помакнутих до некад незамисливих граница. Оно што је поражавајуће и протеже се кроз вријеме, је како тако често умјесто свјесности и боље будућности бирамо чизму.

ГЛАС: Када смо код тема слободе, у модерној књижевности такође никад није било више гетоизације и сврставања нечијег рада у одређене фиоке умјетничког израза, од идеолошких преко родних до жанровских подјела? Колико је то ограничавајуће за самог умјетника и његово дјело.

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Желећи да све дефинишемо, означимо, класификујемо и препознамо, што само по себи није лоше, западамо у опасност губљена цјелине из вида и могућих универзалних значења. Када се књизи дају одређене етикете, већ сте поједине скупине читалаца “укључили”, а оне друге “искључили”.  Са друге стране постоји и пуно предрасуда као и мало воље и жеље да се надиђу и да се чита, учи и истражује.  Пада ми на памет она народна пословица не суди о књизи по корицама, која би у савременој варијанти могла имати више интерпретација. 

ГЛАС: Ове године стигло је и ново, домаће издање графичке новеле “Море је било мирно”, дјела у којој су Ваше ријечи добиле визуелни пандан кроз рад Татјане Видојевић. Колико сте задовољни том врстом сарадње и за Вас нове умјетничке форме?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Са ове временске дистанце и даље ми се чини да смо то добро урадиле, и даље сам изненађена колико је то добро испало, и надам се, с обзиром на ово искуство, да ћемо Татјана и ја наставити да радимо заједно.

ГЛАС: Ваш рад одавно је напустио оквир српског и сродних језика, све више је превода на свјетске језике. Колико умјетник уопште има контроле над бјекством његових ријечи од матерњег језика и какве су реакције на Ваш рад на језицима које сам умјетник не говори?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Писци најчешће немају превелик утицај на рецепцију својих дјела ни на свом, ни на туђим језицима. Књиге, ако су “живе”, изборе се временом за свој живот мимо писца. Имају своје путеве и судбине. Највише примјерака “Сатова у мајчиној соби” продато је у Шпанији, и мој шпански издавач “Трес Херманас” штампа друго издање јер је прво распродато. То је оно што је и мене изненадило и обрадовало као помало фанатичну читатељку латиноамеричке књижевности. Бити читана на говорном подручју својих омиљених писаца је мало остварење сна. У шпанским медијима и књижевним часописима је било и највише осврта на књигу, такође у нешто мањем обиму у бугарским, њемачким, италијанским и словеначким.  

Читање

ГЛАС: Колико уз писање и приватне обавезе стижете да читате и шта је оставило посебан утисак на Вас у посљедње вријеме?

СТУПАР ТРИФУНОВИЋ: Тренутно читам “Франтумаљу” Елене Феранте. Читала сам и њене раније књиге, занимљива ми је. Ова ми је књига посебно драга јер је то једна врста ауторичине “радне свеске” биљежака, преписке, интервјуа, одговора који се покушавају дати другима, али и себи – зашто пише, куд је то води, зашто је изабрала да буде “невидљива”, скривена иза псеудонима и зашто мисли да је то дало више слободе, аутентичности и простора њеним књигама и ликовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.