Сви су пjевушили овај Чолим хит, а мало ко је знао каква се трагична прича крије иза ових ријечи (VIDEO)
Многе пјесме Здравка Чолића и дан данас пјевушимо, но једна од њих крије кобну судбину младалачке љубави! У питању је пјесма "Пјевам дању, пјевам ноћу"....
Мина (Вилхемина) Караџић била је кћи реформатора српског језика, Вука Стефановића Караџића.
Била је звијезда бечког живота, образована и талентована (бавила се и сликарством), окружена наујгледнијим људима од којих су многи били њени удварачи. Говорила је 4 свјетска језика и одлично свирала клавир.
С друге стране, Бранко Радичевић је био сиромашни студент и пјесник, уз то и болестан од туберкулозе због чега је уписао студије медицине. Био је надарен за писање, сликарство и језике, али, подмукла болест (од које му је умрла цијела породица!) га је омела у томе.
Упознали су се у богатој културно-интелектуалној сфери која је напросто цвјетала након дефинитивног ослобађања од Турака, стога и не чуди што се романтични скромни студент загледао у "најпожељнију дјевојку", која је узгред била и права љепотица.
Ни Мина није била имуна на талентованог пјесника, о чему свједочи њено потоње писање о њему, као и Бранкова писма Ђури Даничићу. Но, сиромашни болесни студент није се ни надао да платонска љубав може бити конкретизована, те јој је написао пјесму.
Написао јој је пјесму у којој је ословљава са "селе" (што је било уобичајено за то вријеме), у којој жели да је "метне међ звездице".
Певам дању, певам ноћу,
Певам селе, што год хоћу;
И што хоћу, то и могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ' звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.
Измучен и сиромашан, Бранко умире од туберкулозе 1853. у 29. години, неки извори тврде да је у болници поред њега била Минина мајка, но, не слажу се сви биографи око тога.
Пет година касније, Мина се удаје за Алексу Вукомановића, оснивача катедре за српски језик, историју и књижевност на београдском Лицеју (што јој омогућава да настави мисију свог оца Вука Караџића).
Добили су сина Јанка, међутим, Алекса умире након непуне двије године брака. Мина остаје сама, да се бори за себе, своје дјете и очување српског језика и културе. Златни дани њене младости, када се уживало уз звуке клавира и позирало најцјењенијим сликарима, заувијек су прошли.
Када је стасао, Минин и Алексин син Јанко одлази као добровољац у српско-турски рат и гине 1876. године. Мина тада остаје потпуно сама. Преминула је 18 година након смрти јединца, у 66. години.
Тиме се гаси лоза Вука Караџића...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
