Стихови са сунца и камена

Овако је књижевник Здравко Кецман описао нову збирку поезије Ружице Комар, у издању Удружења књижевника Српске Подружнице Бањалука и “Куће поезије”, која је представљена у сриједу увече у вијећници Банског двора Културног центра.

Љубитељи књижевности имали су прилику да се упознају са надахнућем Ружице Комар, која је кроз своју поезију описала мотиве љубави, страдања, бола и смрти кроз четири циклуса.

- Јако сам изненађена начином на који су о мојој књизи говорили Александра Чворовић и Здравко Кецман. Никада нисам очекивала да ће неко ишчитати оно што ни сама нисам слутила да постоји у слојевима моје књиге и стихова - рекла је Ружица Комар.

Како каже, поштоваоце писане ријечи који буду читали очекују циклуси “Јутро на камену”, “Име сјећања”, “Име камена”, “Име дана” и “Име бола”.

- Пјесникиња говори из своје најдубље тишине, из свог бића. Код ове поезије звуци и свјетлости, размаци између тишина долазе из језичких шкољки у којима је дубинско осјећање у несамјерљивим трептајима - казао је Кецман.

За Комареву каже да је пјесникиња која, док корача, посрће до сопствене тамнице у коју се сама затвара и камен узима за јединог саговорника.

Ружица Комар је до сада објавила двадесетак књига поезије, а њене пјесме су превођене и награђиване. Поезију, књижевно-критичке и есејистичке текстове објављује у књижевним часописима региона и учествује на симпозијума о књижевности и на поетским сусретима.

Глас

- У поезији Ружице Комар камен није само стварност околине, он је мудрост дубине, преображај слутње, саосјећај блиског творца, суштина која изговара саму себе. Иако се трагалачко и трагично дају наслутити да су из недавне прошлости, да су простор који нас се болно дотиче, пјесникиња не говори кроз фанфаре чији ће звук брзо потонути већ шапуће гласом који ће се стално чути - каже Здравко Кецман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.