Станислав Винавер - један од најзначајнијих стваралаца у новијој српској литератури
БИЈЕЉИНА - Српски писац Станислав Винавер /1891-1955/, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури, рођен је 1. марта 1891. године.
Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата радио као новинар.
У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату провео је у њемачком заробљеништву, а од 1945. године радио је у Београду као професионални писац и преводилац.
Немиран, радознао, динамичног духа и музички обдарен, Винавер је био један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика.
Међу његовим дјелима су збирке пјесама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари свијета", "Европска ноћ" и "Пантологија новије српске пеленгирике".
Од прозе је, између осталог, написао: "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у немачким офлазима", "Ратни другови" и "Шабац и његове традиције", а међу његовим есејима су: "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири" и "Језик наш насушни".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
