Сјећање на велику свјетску књижевницу Перл Бак: Духове Истока преточила у најљепша дјела
БАЊАЛУКА - “Обично људско срце по природи је добро, осјетљиво и њежно, жели признање и потврду, чезне за срећом и животом. Не жели да га убију, а ни само не жели да убија”, цитат је чувене књижевнице Перл Бак која је преминула прије пола вијека.
Иако је већини читалаца ова америчка књижевница позната по дјелу “Велики талас” које смо читали као саставни дио лектире у основној школи, нека од њених најзначајнијих књига, у којима можемо читати о мудрости, животним вриједностима и научити много су “Добра земља”, “Мати”, “Павиљон жена”, “Дуга љубав” и друге.
Перл Бак је за књигу “Добра земља” која је објављена 1931. године награђена Пулицеровом наградом, а ријеч је о дјелу које је први дио трилогије која се наставља романима “Синови” и “Растурени дом”. Овом трилогијом Перл Бак је на живописан начин, занимљивим приповиједањем описала дугу и узбудљиву причу о једној кинеској породици, о очевом стицању и расипању синова. Ова епопеја почела је биједом и болним растанком од огњишта, а завршена погубним искушењима препуног, богатог дома који се расипа и који је изгубио компас. Перл Бак је овдје нагласила важност земље, као посједа који ће пружити живот ни из чега, земље коју не треба продавати јер кад ништа не вриједи она је највредније што имамо.
Немогуће је говорити о Перл Бак, а не рећи нешто више о књизи “Мати” која читаоца подсјети колика је улога мајке у животу човјека и на шта је све мајка спремна за своју дјецу. Овај роман је објављен 1933. године, а говори о сиромашној жени која живи у далеком кинеском селу. Та жена има мало радости, а много невоља. Она се бори како да васпита своју дјецу али и како да их нахрани. Оптерећује је и њено традиционално васпитање које се судара с идеалима комунистичке ере, док она покушава да пронађе равнотежу и сачува дјецу.
Једна од најљепших књига Перл Бак је “Павиљон жена”, која је објављена 1946. године. Кроз овај роман ауторка је приказала зрелу жену која зна шта жели, показала је сву њену мудрост, а у позадини и друштвене норме у Кини. Међутим, она је овдје проговорила о философији живота, о љубави и о религији. Пасус који открива љепоту овог дјела гласи “Али откуд је жена могла знати да је воће забрањено?, питала је госпа Ву. То јој је дошапнуо један зао дух, у обличју змије, рекао је Андре. Зашто баш њој, а не човјеку?, гласило је њено питање. Зато што је знао да су јој дух и срце управљени на продужење живота, а не на човјека. Дух и срце човјека били су управљени на њега самог. Одајући се сну да су врт и жена његов посјед, он је био срећан. Зашто би још падао у искушење? Имао је све. Али се жена увијек могла довести у искушење помишљу на бољи врт, на шири простор, на повећање њиховог посједа, зато што је знала да ће из њеног тијела понићи многа друга бића, те је сновала и ковала завјере у свом срцу. Жена није мислила на себе, него на оне које ће створити.”
Перл Бак прва је Американка која је добила Нобелову награду за књижевност. Из претходих ријечи о њеним романима примјетно је да пише о Кини и животу у тој држави. Тај источњачки дух уткала у најљепша дјела. Њени родитељи били су мисионари па је велики дио дјетињства и живота провела у Кини. Прво је научила кинески језик па енглески. Писала је романе, приповијетке и приче за дјецу. На пољу књижевности појавила се романом “Источни вјетар, западни вјетар” 1929. године. Написала је и биографије својих родитеља “Изгнанство” и “Ратоборни анђео”. Значајна су и њена дјела трилогија “Змајево сјеме” из 1942, у којима говори о кинеско-јапанском рату и његовим посљедицама на породицу Линг Тана. Њен посљедњи роман “Вјечно чудо” откривен је у рукопису 2013. године. Имала је и кинеско име које је гласило Саи Зхензху.
Занимљивости
Живот Перл Бак није био ништа мање узбудљив од њених романа. У Кини је провела више од 40 година и поред честог прогона странаца, због чега је њена породица била принуђена да бјежи и да се скрива. Тамо се и удала за Џона Лосинга Бака, професора Универзитета на којем је и сама предавала. Већину времена проводила је бринући се о ментално заосталој кћерки и изнемоглим родитељима. Након побједе комуниста у Кини, захладили су односи с Америком па је славној књижевници било забрањено да уђе у земљу Кину у којој је постала писац и у којој су гробови њених родитеља. Више никад није успјела да добије дозволу да посјети Кину.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
