Сјећање на Мирјану Јаковљевић Мир Јам: Кроз романтичне љубави описала дух међуратног доба
БАЊАЛУКА - Питке приче о грађанској класи и духу доба који се развијао између два свјетска рата у тадашњој Југославији, о романтичним љубавима, културним дешавањима и лијепим манирима писала је Мирјана Јаковљевић Мир Јам чији су романи екранизовани у и у популарне серије.
Ова књижевница преминула је прије 70 година, а њени најпознатији романи “Рањени орао”, “Грех њене маме”, “Самац у браку”, “Непобедиво срце”, “Мала супруга” те “То је било једне ноћи на Јадрану” били су омиљена литература углавном читатељки.
Данас су нам ови наслови познати по серијама у којима су глумци Милош Биковић, Бранкица Себастијановић, Слобода Мићаловић, Иван Босиљчић и Ивана Јовановић остварили забиљежене роле.
Ипак Мирјана Јаковљевић Мир Јам иако је била омиљена међу читатељкама није имала подршку књижевне критике јер су њена дјела карактерисана као “љубићи” и још горе као “књижевни плићаци... без имало духа”. Па је на врхунцу популарности њене прозе Александар Вучо писао да су њени романи пуни бесмислених шарених лажа, које читатељке “прочитавају сласно, халапљиво и с напетом пажњом и тумаче узалудно као Делфијско пророчанство”.
Ипак вриједност њених романа се огледа у детаљном и аутентичном дочаравању начина живота и вриједности које је његовала грађанска класа у међуратној Југославији. Поменута дјела донијела су јој надимак Џејн Остин српске књижевности. Међутим, Мир Јам није писала само љубавне романе, написала је и позоришну драму “Тамо далеко” 1939. године која је изведена у позоришту са Жанком Стокић у главној улози и била запажена.
Била је веома популарна списатељица у Краљевини Југославији али је након ослобођења одбачена. Тек 1972. године, 20 година након њене смрти, постављањем представе “Рањени орао” на сцени “Атељеа 212” вратила се на културну сцену.
Било како било судбине њених јунакиња Анђелке, Неде и Милене занимљиве су како некадашњим тако и данашњим генерацијама. У Мир Јаминим романима жене су увијек главне јунакиње и то жене из грађанске класе које теже с једне стране традиционалном браку, а с друге модерном и урбаном стилу живота.
Њени романи приказују да су жене у том периоду жељеле да се школују, образују, да буду запослене и самосталне, али и да развијају своје таленте. Једноставно Мир Јам је у књижевност унијела велики број женских ликова што до тада није био случај у нашој књижевности.
Важно је напоменути да је Мирјана Јаковљевић Мир Јам била новинарка те да је једна од само три жене које су уврштене међу 100 најзначајнијих српских новинара у монографији о два вијека српског новинарства. Новинарску каријеру започела је у београдским “Новостима” и наставила у “Недељним илустрацијама”, да би након ослобођења кратко била новинар вечерњег “Гласа”. Окупацију је провела у биједи, а 1941. године одбила је да пише за окупационе дневне листове “Ново време” и “Обнова” под изговором да је уморна и стара а заправо није жељела да окаља свој образ као ни образ свог брата Стевана који је био мајор краљевске војске у заробљеништву. Упркос изразима лојалности и ангажовању у новој власти Стеван Јаковљевић није могао да помогне Мир Јам. Успио је само да јој обезбиједи малу пензију. До краја живота живјела је у биједи.
Женска права
Мир Јам се залагала и за женска права. У доба када је већина жена још била необразована и потлачена она се борила за родну равноправност, бавећи се суштинским проблемима женског пола. Издвојила се текстом “Треба ли подићи жени споменик”, залажући се да се женама призна свако умијеће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
