Сјећање на Aндрића

Нобеловац, хроничар Балкана који је писао на Вуковом српском језику живео је у многим градовима Европе, а Београд је град који има разлога да га сматра својим писцем.

Андрић је у Београд први пут дошао 1919. године.

Становао је на више адреса, а његов стан данас је Спомен музеј у коме се чувају документа, ствари и књиге. Живу успомену на Иву чува први комшија са Андрићевог венца 8, сликар Димитрије Марић.

- Ми смо били суседи који нису размењивали специјалитете, али ипак су нама стизале урмашице, а Невенка је Андрићу спремала оно што је највише волео самињоне са путером и першуном. Нисмо имали телевизор и често су нас звали да гледамо заједно - каже Марић.

Aндрић је тада укључио телевизор раније и био је интермецо, додао је, а Лепа Лукић је пјевала “Од извора два путића”.

- И он је рекао, ето и народ зна увек имамо два пута, на нама је избор, можемо да изберемо наш пут - прича Марић.

Кустос Спомен музеја Иве Андрића Тања Корићанац каже да је стан на садашњем Андрићевом вијенцу битан зато што је био у позним годинама Андрићев први прави дом.

- И после свих боравака у хотелима, амбасадама ово је био први дом у који је ушао у коме је могао да се распакује, среди своју библиотеку која и данас постоји онако како је он сложио - каже Тања Корићанац.

Милован Витезовић сјећа се када је први пут био Андрићев гост.

- У ту кућу сам два пута ушао. Увео ме је Миодраг Булатовић који је био својеврсан градски гамен који је чак Андрићу, кад ге је питао како ће да потроши Нобелову награду, а овај одговорио да нема никога, Булатовић рекао - па усините мене ја знам како се троши - каже Витезовић.

Међу Андрићевим београдским адресама посебно је значајна Призренска 7 гдје је у изнајмљеном стану током Другог свјетског рата уобличио Травничку хронику, На Дрини ћуприју и Госпођицу. У том стану Андрић је дочекао ослобођење Београда 20. октобра 1944. године.

- Има она слика где стоји на тераси и гледа савезничко бомбардовање беспрекорно одевен као да је пошао на пријем. Он јесте био уредан човек дипломатског хабитуса, али ја сам убеђен да је ту фотографију намерно направио како би показао како је дочекао ослобођење - каже професор Филолошког факултета у Београду Aлександар Јерков.

Скромност, мудрост и духовна отмјеност су особине по којима памте Иву Андрића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.