“Semper idem” Ђорђа Лебовића најчитанији мемоари у Народној и универзитетској библиотеци РС

Илијана Божић
“Semper idem” Ђорђа Лебовића најчитанији мемоари у Народној и универзитетској библиотеци РС

БАЊАЛУКА - У људској природи је знатижеља, људи воле да завире у туђе животе и виде какво је туђе искуство. У односу на све друге жанрове, мемоари или дневници су најинтимнији и најбоље приказују како свијет изгледа из туђе перспективе.

Казала је то у разговору за “Глас Српске” библиотекарка у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Лана Шаула говорећи о популарности мемоара, као књижевног жанра, код читалаца.

Објаснила је да, уколико је ријеч о мемоарима важних историјских личности, дјело има већу корист и вриједност за науку.

- Мемоари могу бити инспиративни, многи аутори су прошли трновит пут и из проблема изашли јачи, те неријетко одиграли важну улогу у неком историјском тренутку. Најзад, дјела из овог жанра уче саосјећању, јер имамо прилику да се саживимо са ауторима и сагледамо у цјелости шта их је формирало као личности и како је текао њихов животни пут - испричала је Шаула.

Како је казала у Народној и универзитетској библиотеци РС убједљиво најчитанији су мемоари “Semper idem” Ђорђа Лебовића. 

- Ту су и мемоари “Воли ме више од свега на свијету” Мире Фурлан, “Дневник једног номада” Бекима Сејрановића, те “Дневник друге зиме” Срђана Ваљаревића - рекла је Шаула.

Додала је да су једнако читани и “Посљедње предавање” Ренди Пауш, “Архипелаг Гулаг” Александра Солжењицина, “Бродолом цивилизација” Амина Малуфа, те “Мој отац Фјодор Достојевски” Љубов Достојевскаје. У стопу их прате и “Дневник ратног хирурга” Миодрага Лазића и “Ја сам Малала” Малале Јусуфзаи.

Примјетно је да се у посљедње вријеме све више објављују дневници познатих личности, а Шаула је истакла да управо дневници/мемоари познатих личности могу бити драгоцјени, те није лоше што се објављују чешће него раније.

- Међутим, као што све има своје лице и наличје јер ако се о животу познатих личности пише само ради зараде, онда то губи умјетничку вриједност. То можемо лако препознати, јер се у тим дјелима примијети недостатак стила, циља се искључиво на људску радозналост, те се цијели садржај књиге своди на пикантерије и трачеве. Не треба заборавити да дјела овог жанра припадају књижевности и да поред фактографије треба да садрже елементе који оправдавају њихову литерарну вриједност - нагласила је она.

Шаула нам је испричала да је у НУБ РС примјетно да старије читаоце за нијансу више занима овај жанр, а посебно када је ријеч о већини поменутих најчитанијих наслова.

Посебан сто

Шаула је, говорећи о читаности у НУБ РС, казала да се у овој библиотеци ипак највише траже романи, али да постоји одређени број корисника који се радије окрећу полицама са мемоарима и дневницима познатих личности из садашњости, али још чешће из прошлости.

- Због тога смо увели праксу да на посебан сто издвајамо књиге које нису романи, приповијетке или поезија, на том столу се нађу и мемоари/дневници, како бисмо олакшали читаоцима потрагу за занимљивим насловима и скренули им пажњу на нове наслове када дођу - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана