Селена Берић, пјесникиња, о поезији и глуми за "Глас Српске": "Кућа од трске" умјетност која спаја људе
БАЊАЛУКА - "Мој кров и даље стоји у нашој кући од трске...ломили су је много пута никада довољно...сад сама Стразбург улица памти кораке и плаћа рачуне за све што су километри пренијели и пресликали у наш град" стихови су пјесме "Кућа од трске" младе пјесникиње Селене Берић по којима је настала истоимена дуо драма.
Ова млада пјесникиња и чланица драмског студија "Атријум" за "Глас Српске" је говорила о поезији и глуми.
Дуодрама "Кућа од трске" је ауторска представа Драмског студија "Атријум" коју су припремиле Марина Лацо и Селена Берић уз менторку, глумицу Александру Спасојевић.
- У овој представи успјели смо да укомбинујемо различита умјетничка средства и хтјели смо да покажемо да је у представама, поред глуме, акценат и на покрету, на говору и на музици. У стварању комада користиле смо музику и поезију - објаснила је Берићева.
Представа је настала по истоименој Селениној пјесми која је још у рукопису, а која ће бити дио збирке "Поетика ожиљака", која би требало да буде објављена на јесен.
- Пошто волим да пишем у метафорама и симболима, ову моју пјесму могли смо да поставимо у било коју ситуацију. Одлучили смо да је ставимо у ситуацију рата. У представи видимо двије дјевојке које су се нашле у шуми, а не знају да причају исти језик. Разним умјетничким средствима жељели смо да покажемо да су се њих двије повезале преко умјетности - рекла је Берићева.
Марина Лацо у представи свира виолончело, Селена Берић рецитује поезију, а на моменте и мијењају улоге.
- Циљ је био да пробудимо емоцију у људима. Људи се и у рату баве умјетношћу, јер им је она бијег од реалности - казала је она.
Како је Берићева рекла, пјесма "Кућа од трске" говори о баријерама, о повезницама међу људима, односно о спајању људи.
- Можемо ту пјесму ставити и у однос двоје људи. Они граде ту кућу од трске, а не од бетона. И на крају пјесме нико није успио да сруши кућу, њен кров и даље стоји. Они су покушали да је сруше, али њен темељ стоји и кров се не руши - навела је Берићева.
Истакла је да јој је поезија важна у животу, да је она њен бијег од стварности и могућност да осјећања на крају дана испољи на папир.
- Од девете године пишем и за мене је поезија све. Желим да свако у мојој поезији пронађе дио себе. Играм се симболима и жеља ми је да се свако саосјећа са мојом поезијом. Сви осјећамо ствари на другачији начин и зато у својој поезији остављам простор да је свако доживи на свој начин. То изгледа као тражење у себи нечег што ћу представити другима, а то не мора бити моја емоција већ оних који читају - испричала је Берићева.
Додала је да људима који имају идеју и амбицију недостаје подстрек и подршка да изађу и представе своју идеју. Како каже, обично људима недостаје храбрости. Закључила је да прилику можемо и сами створити, јер ако се покуца на десет врата једна ће се отворити.
"Атријум"
Говорећи о Драмском студију "Атријум" Берићева је нагласила да је сарадња са професорицом глуме Александром Спасојевић дивна.
- Научила нас је много чему, не само глуми него и схватању живота. Сигурно не бих на неке ствари гледала тако како сада гледам да нисам ишла код ње на глуму. Глума је опажање, научиш да пратиш ситнице на које други људи, који се не баве тиме, не обраћају пажњу. Спасојевићева је јако добар предавач. Много смо повезани и сваком желим таквог предавача као што је она - рекла је Берићева и додала да глума помаже човјеку у сваком аспекту живота и у упознавању себе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
