Санела Бабић за "Глас": Културно насљеђе се ствара у садашњости

Рекла је ово за “Глас Српске” Санела Бабић, директорица Фестивала књижевности “Императив”, који се вечерас отвара у Бањалуци, објашњавајући колико је у практичном смислу тешко и изазовно организовати седми пут Фестивал књижевности. Бабићева каже да су и она и њени сарадници потпуно свјесни тежине подухвата, али да објективно гледају на стварност фестивал се вјероватно никад не би ни десио, а камоли седми пут.

Увијек је тешко и захтјевно обезбиједити средства за одржавање једне овако комплексне вишедневне манифестације. Инфлација из године у годину повећава и цијену продукције. Настојимо да програм прилагодимо финансијским могућностима, а да при томе задржимо квалитет и понудимо публици најбоље од прошлогодишње књижевне продукције, рекла је Бабићева.

ГЛАС: “Императив” је од већине других фестивала издвојила специфична блискост писаца и публике кроз бројне програме директне комуникације на тим релацијама и бјежања од статуса догађаја на којем се књиге продају јефтиније него иначе. Са друге стране, колико је тешко пратећи такву визију одржавати свјежину програма, задовољити очекивања, а избјећи понављања јер и публика расте уз фестивал?

БАБИЋ: “Императив” је замишљен као фестивал који поред представљања квалитетне књижевности окупља ауторе, издаваче, књижевне уреднике, критичаре, преводиоце и све оне који су “са друге стране књиге”. Многе сарадње су договорене на досадашњим фестивалима. Током пет фестивалских дана Бањалука постаје центар регионалне књижевности. Оно што је нама важно јесте то да бањалучки књижевници воле “Императив” и да су током фестивала, заједно са дирекцијом фестивала, домаћини нашим гостима. Мислим да се због тог домаћинског односа и поштовања аутори воле враћати у Бањалуку. Посебност нашем фестивалу даје публика. Настојимо да укључимо публику у програме, разговарамо о новим књигама, читамо поезију коју они бирају. Често се догађа да у госте позовемо ауторе које публика тражи. Пишу нам, предлажу, ишчекују фестивал. И све је више таквих људи који се укључују у нашу малу заједницу љубитеља књижевности. Настојимо,  користећи сва расположива средства, да привучемо што више младих људи. Огроман посао у популаризацији књижевности раде  професори српског језика и књижевности у бањалучким средњим школама. И ове године у фестивалске програме укључиће се ученици и професори из Гимназије и Умјетничке школе “Владо Милошевић”.  

Што се тиче понављања и очекивања, пратимо актуелну књижевну продукцију региона и у том смислу не може доћи до понављања, а “понављања” аутора су логична јер напросто, неки људи чешће објављују нове књиге од других. Квалитет књижевног дјела је једино чиме се водимо приликом избора фестивалског програма. Публика је то препознала. 

ГЛАС: Ове године “Императив” отвара Миљенко Јерговић са својом књигом “Рат”, а завршава “Ноћним речима” Владимира Табашевића. Шта публика може очекивати између ова два цијењена и врло бритка имена регионалне књижевности?

БАБИЋ: Поред Јерговића, у програму “Разговор са писцем” представићемо изванредну македонску књижевницу Лидију Димковску и Бојана Кривокапића, чија је књига “Вила Фазанка” ове године номинована за Европску награду за књижевност. У програму “Поезију ће сви читати” Срђан Ваљаревић први пут говориће о својој збирци поезије “Џо Фрејзер 49 + 24 + 5 песама” која је први пут објављена 1992. године, а ове године је реиздана у “Лагуни”. У истом програму представићемо Драгану Младеновић и Ивана Ергића. У програму “Ноте и слова” разговараћемо са Драгом Гламузином о његовој новој књизи “Ноћни портир”. Представићемо дебитантски роман Маје Искре “Аперкат” и књигу “Ноћне речи” Владимира Табашевића. Слушаћемо и музику која се спомиње у овим књигама или која инспирише ауторе током процеса писања. У програму “Арт биоскоп” публика ће моћи погледати документарни филм о Душку Трифуновићу, “Живот је маскенбал” и играни филм “Смрт дјевојчице са жигицама” који је настао према истоименој књизи Зорана Ферића. Након пројекције, публика ће моћи разговарати са ауторима филмова. 

ГЛАС: Традиција сарадње са ријечким “Вриском”, фестивалом сличне оријентације, постоји одавно, али ове године сарадња је озваничена на неколико врло занимљивих пројеката и имена?

БАБИЋ: Ријечки сајам књига и фестивал аутора “Врисак” је подршка “Императиву” од почетка нашег рада. Ове године “Врисак” ће у Бањалуци представити књижевницу Лидију Дедуш и књижевну критичарку и преводитељку Јагну Погачник, а “Императив” ће у септембру у Ријеци представити Стеву Грабовца и Срђана Ваљаревића. Регионална сарадња је важна. Не постоји добар систем дистрибуције књига у региону и тренутно су фестивали најзначајнија мјеста представљања нових књижевних наслова. Театар поезије “Императив” припрема сценски приказ “Ја се зовем Лидија Дедуш” према истоименој књизи ауторке Лидије Дедуш. 

ГЛАС: Такође, занимљиво је да је ове године пажња на “Императиву” посвећена преводилачком дијелу посла, који код нас некако пречесто остаје у другом плану, као мање вриједан дио књижевности, иако је одавно јасно да писац на другом језику зависи од преводилачког дара и знања, једнако колико и од свог талента и труда?

БАБИЋ: Код нас је преводилаштво у повојима, као и издаваштво. Захваљујући огромном труду и раду појединаца, преводилачка сцена се полако буди. Значајно је да су иницијативу за развој књижевног преводилаштва покренули професори Филолошког факултета бањалучког Универзитета. Они већ неколико година успјешно сарађују са Универзитетом у Венецији. Модератор панела који ће се одржати на “Императиву” је професорка Марија Брадаш која ради велики посао на превођењу и представљању балканске књижевности у Италији. 

ГЛАС: Технологија дигиталног доба узима свој данак у читању, али књига тврдоглаво опстаје, истина све више као реликт прошлости, али опстаје трудећи се да преживи рат, у којем су још шансе врло мале или је то само песимистички поглед на ситуацију?

БАБИЋ: Не бих се сагласила да технологија дигиталног доба узима свој данак у читању. Развојем технологије и интернета, књига је доживјела револуцију. Веома много људи чита на електронским читачима, постоје е-библиотеке, е-књижаре. Књиге су доступније него икада. Други су проблеми дигиталног доба, посебно на Балкану. Тешко је, готово немогуће, заштитити ауторска права на интернету. 

ГЛАС: Из искуства дјеловања “Имприматура” видите ли књижевни помак код нас? Дјелује да се створила једна нова генерација писаца који можда пишу локално, али се с правом чита глобално, а постоје и све агилнији издавачи. Писац Стево Грабовац учинио је мало чудо са освајањем НИН-ове награде, али стиче се утисак да је то сцена коју и даље покреће ентузијазам појединаца, без неке системске подршке и јасне културне политике за будућност, а познато је да је ентузијазам гориво које се брзо троши.

БАБИЋ: Нема системске подршке и јасне културне политике. Надлежне институције сваких неколико година пишу стратегије развоја културе. С обзиром да стратегија није обавезујући документ, обично остане мртво слово на папиру. Помјерамо се пужевим корацима и истина је да нам ванинституционална култура почива на ентузијазму појединаца. “Имприматур” и “Императив” су почели радити некако у исто вријеме и било је сасвим логично да подржимо једни друге, јер нам је био исти циљ - оживјети домаћу књижевну сцену и подржати домаће ауторе. НИН-ова награда Стеви Грабовцу је показала да сав тај посао и те како има смисла и да имамо одличне ауторе којима је потребна системска подршка, стипендије и прије свега, поштовање. У тренутку када су градски одборници одбили да дају априлске награде града Ранку Рисојевићу и Стеви Грабовцу, било је јасно да они не разумију значај књижевног стваралаштва. Непрестано се дичимо културним насљеђем, не схватајући да се културно насљеђе ствара сада. И Кочићу би било боље да су га разумјели и славили ономад, него што га славимо сада. 

ГЛАС: Свачији укус тешко је задовољити, посебно код нас, гдје се књижевност налази вјечно разапета између политике, националних и клановских интереса, тржишних услова и високе културе, али гледано ретроспективно, да ли сте задовољним са оним што је фестивал до сада постигао и да ли видите основу за његово функционисање у будућности?

БАБИЋ: Да, задовољна сам. “Императив” из године у годину расте. Писци нам се радо враћају, публика радо долази на догађаје које организујемо и то је показатељ да радимо добар посао. О укусима увијек можемо расправљати. Ми смо се опредијелили да се бавимо културом, а не естрадом. Није нам никада ни био циљ да задовољимо свачији укус.

ЖАНР

ГЛАС: Када ће на “Императив” и у његову профилну оријентацију доминантног утицаја реализма у прози и поезији, ући мали трачак жанровске књижевности од фантастике до трилера, који су све више читани, али и озбиљно вреднују од стране критике и публике?

БАБИЋ: Тешко је пратити све књижевне жанрове и из сваког издвојити најбоље. Ваш приједлог је занимљив. Можда је ово прилика да вас позовемо да се укључите у рад “Императива” са приједлозима за сљедећи фестивал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.