Росић: Сремац би нам се и данас смејао
Београд - Критичари посматрају Стевана Сремца као традиционалисту и конзервативца, којем су стара добра времена изнад тренутних друштвених вредности. Да је он данас међу нама, сигурно би писао топло и са висине, која не вређа ниједну људску ману, него јој се тек осмехује.
Рекла је ово за “Глас Српске” књижевник Јелена Росић, добитник награде “Стеван Сремац” за књигу прича “Дан кад је Миз Лили постала оно што је одувек била” у издању “Aрхипелага”.
- Овако лепу и значајну награду могу само да видим као подстицај за даљи рад. Пуно ми значи што ми је жири указао поверење. Све те лепе речи несумњиво су велика мотивација да нову збирку прича, на којој тренутно радим, успешније приведем крају - казала је Росићева.
Књижевник Јелена Росић, која је професор енглеског језика и књижевности, објавила је и књигу “Далилин прстен” и, без обзира на чињеницу да у Aмерици живи већ петнаест година, истакла је да не би жељела да пише на енглеском језику.
- Приче у књизи “Дан када је Миз Лили постала оно што је одувек била” су међусобно повезане, али то и не морају да буду. Читаоцима нудим слободу: да ли ће се и колико ангажовати око прича које говоре о имигрантима, који су, у различитим периодима, одлучили да се упуте на пут који ће им заувек изменити живот - казала је Росићева.
Нагласила је да јунаци из њених прича до краја откривају да је пространство могућности о којем су маштали тек камерна сцена, у којој бескрајно плави круг, о којем је Милош Црњански једном писао, и те како има своје контуре, унутар којих ни звијезда није више толико сјајна.
Како је рекла, труди се да прати српску књижевну сцену.
- Врло сам заинтересована да сазнам које су то нове књиге које се објављују у Србији, али и у осталим деловима бивше Југославије. Нажалост, чини ми се да управо Србија данас нуди мало добрих писаца. Наравно, догоди се да буде објављена понека добра књига, али све укупно, мислим да не постоји пуно књижевника на које читалац може да се ослони - сматра Росићева.
Казала је да роман Aлександра Гаталице “Велики рат”, за који је одбио НИН-ову награду, још није била у прилици да прочита.
- У америчким књижарама није увек лако доћи до тражених наслова српских писаца и зато ћу морати да сачекам до лета, када неко од познаника буде ишао за Србију. Овако комплексном делу у сваком случају треба указати посебно поштовање и посветити му време за читање - казала је Росићева.
Границе
- Сви смо ми током живота, без обзира на то да ли смо прешли границу своје земље или не, у једном тренутку учинили корак ка нечему што замишљамо да нам је циљ. Међутим, убрзо потом схватимо да то није ништа друго него тек почетак, на који, може бити, уопште нисмо спремни - рекла је Росићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
