Роман у издању “Имприматура”: Љубав и слобода на улицама Париза

Култни бунтовнички роман и класик француске књижевности шездесетих, “Астрагал” води читаоца у свијет женског затвора, проституције, ситног криминала и живота на маргинама Париза.

- Бјежећи из затвора да би се домогла слободе, деветнаестогодишња Ана ломи кост скочног зглоба - астрагалус. Међутим успијева да се домогне најближег пута, гдје је среће Жилијен, и сам ситни лопов, који јој помаже да се сакрије и опорави. Заљубљују се једно у друго и чине све што је у њиховој моћи да би остали на слободи. Анин живот испуњавају сјећања на затворске дане, страх од поновног затварања и тренуци малих радости, а стално присутни осјећај ишчекивања тјера је да се запита има ли разлике у животу на слободи и у затвору, пише у најави издавача.

Очаравајуће и безвременско свједочанство младалачке побуне, али и прави мали љубавни роман у којем се укрштају језик улице, вртоглавост поново досегнуте слободе и наглашена осјећајност, “Астрагал” је одмах по објављивању стекао статус култног дјела, а своју ауторку готово преко ноћи учинио славном.

Међу фановима француске књижевнице налази се и славна пјесникиња и музичарка Пети Смит, која пише да је дјело Саразенове открила случајно у Гринич Вилиџу и купила за 99 центи, а потом постала посвећени поштовалац.

- Женски Жене? Она је своја. Има јединствен, префињен, поетско-детективски израван стил. Ова поетична проницљивост, вјешта и прочишћена - кола њеним наративом попут уске ријеке која се ломи преко камења; тамна вена која пуца и поново се спаја. Албертина, ситна светица неприлагођених писац - пише Смитова.

Посљедњих година Смитова је помогла да Саразенова и “Астрагал” добију пажњу коју заслужују, а њена осјетљива посвећеност књизи подсјетник је на младалачку радост откривања писца, пјевача или умјетника за којег осјећате да гледа директно у вашу душу и говори само теби. Младој Американки ријечи мртве Францускиње помогле су да подстакне њену властиту умјетност.

- Можда је погрешно говорити о себи док пишем о другоме, али заиста се питам да ли бих постала таква каква јесам без ње. Да ли бих се носила са истим разметљивошћу или се суочила са невољама са таквом женственом одлучношћу без Албертине као мог водича? Да ли би моје младе пјесме имале тако гризљив језик без “Астрагала” као мог водича? - написала је Смитова.

Есеј Пети Смит и усијана проза Албертине Саразен учинили су “Астрагал” успоменом на деценију која је истовремено била груба, радикална и пуна потенцијала, али и свједочанством двају запањујућих живота, од чега је један стваран, други измишљен, али оба потпуно изванредна.

Роман је доживио двије филмске адаптације, једну 1968 (режија Ги Казарил), а другу 2015. године (режија Брижит Сју), које су додатно ојачале његов култни статус. Издање “Имприматура” долази у меком повезу са есејом Пети Смит (у преводу Марије Пејић) на 199 страница.

Ауторка

Албертина Саразен рођена је у Алжиру 1937, да би убрзо била напуштена без икаквих информација о биолошким родитељима.

Један брачни пар усвојио ју је када је имала четири године, али након што ју је члан породице силовао када јој је било свега десет година и послије једног покушаја бијега, усвојитељи је шаљу у поправни дом, одакле је Албертина, у вријеме полагања завршног испита, побјегла у Париз и склизнула у свијет криминала и проституције. Када јој је било осамнаест, осуђена је на седам година због оружане пљачке, али 1957. бјежи из затвора и упознаје Жилијена Саразена, с којим се касније вјенчала. Романима “Астрагал” и “Кобила” постигла је велики успјех. Године 1967. умире при неуспјелом хируршком захвату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.