Роман “Реквијем за снове” Хјуберта Селбија на српском језику: Сирови језик урбаних кошмара
БЕОГРАД - Култни роман “Реквијем за снове”, славног америчког писца Хјуберта Селбија, крајем седмице биће објављен на српском језику, у београдској издавачкој кући “Лагуна”.
Ради се о једном од највећих америчких романа 20. вијека, по којем је 2000. године снимљен истоимени филм режисера Дарена Аронофског, додатно учврстивши култни статус предлошка објављеног крајем седамдесетих.
Селби (1928-2004) већ у свом првом роману “Посљедње скретање за Бруклин” (1964) представио је тамну страну америчког урбаног живота и одмах се нашао на мети оптужби за опсценост, како у Америци, тако и у Европи. Његов неумољиви поглед на свијет, изражен дивљом и застрашујућом снагом и сировим, реалистичким језиком, присутан је и у каснијим романима, као што су “Соба” (1971), “Демон” (1976) и посебно у роману “Реквијем за снове” (1978), у којем се бави сударом животних снова, урбане усамљености и наркотика на живот четворо становника Њујорка.
- На Кони Ајленду у Бруклину усамљена удовица Сара Голдфарб жели по сваку цијену да смрша и учествује у омиљеном телевизијском квизу. У својој опсесивној жељи постаје зависна од таблета за мршављење, док њен син наркоман Хари са својом дјевојком Марион и најбољим пријатељем Тајроном прави план за брзу зараду тако што ће прибавити пола килограма чистог хероина. Опчињени визијом своје будућности, Селбијеви јунаци заваравају себе да су неочекиване препреке на њиховом путу само привремене. Чак и када њихови животи почну да се урушавају, они ће се чврсто држати својих суманутих идеја док не потону у вртлог дрога и зависности, одбијајући да виде да су се њихови снови претворили у најгоре кошмаре - пише у најави издавача.
Писац и критичар Ричард Прајс у предговору пише да је Селби глас тихих страдалника великих градова.
- Селби се завлачи под кожу и у главе становника градова и преноси паклене монологе трагичних заблуда, краткотрајних екстаза и опсесивних бјесова који се сукобљавају и превиру на свакој страници - рекао је он.
Слабог здравља, са хроничним болешћу плућа, Селби се на наговор пријатеља посветио писању. Без формалне књижевне обуке, Селби је користио сирови језик да прикаже суморан и насилан свијет који је био дио његове младости.
- Пишем, дјелимично, по слуху. Слушам, осјећам и видим оно што пишем. Увијек сам био одушевљен музиком говора улице и сликама уличних кошмара у Њујорку - навео је Селби.
Мало бринући о правилној граматици, интерпункцији или дикцији, Селби је користио неортодоксне технике у већини својих дјела. Увлачио је своје пасусе наизмјеничним дужинама, често једноставним спуштањем једног реда када је завршио с параграфом. Као и Џек Кероук у својој “спонтаној прози”, Селби је често завршавао своје писање брзим стилом тока свијести.
Огромну улогу у пробоју његових романа у шире читалачке кругове одиграо је чувени панк музичар Хенри Ролинс, који је био обожавалац Селбијевог писања и помогао му је да се повеже са модерним медијима и филмском индустријом промовишући његове писање.
Међу његовим обожаваоцима били су бројни други умјетници, попут Дејвида Боувија, Стинга или Патрика Морисија, који је трећи албум свог бенда “Смитс” назвао по његовој причи “Краљица је мртва”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
