Роман „Окретиште“ Дамира Каракаша промовисан у Бањалуци

Ово књижевно вече, на којем је промовисан нови Каракашев роман „Окретиште“, одржано је синоћ у препуној вијећници Банског двора Културног центра, а са писцем о његовом роману и другим дјелима, те о професионалном и приватном животу разговарао је Стево Грабовац.

Каракашев роман „Окретиште“ је дјело настало као његов начин суочавања са сопственом траумом након тешког физичког напада који му се десио прије неколико година.

- Тај страшни догађај нас је све шокирао. Завршио сам у болници, у шок соби, доктори су се чудили како сам уопште жив. У тим ситуацијама морате да имате јаку главу и јаку психу да преживите. Роман који сам написао је роман који третира и тему освете, то је роман о немогућности да се било шта направи - рекао је Каракаш.

Он је нагласио да није хтио да напише роман који би личио на неки текст с новинских страница црне хронике, нити да на такав начин искоришћава сопствену несрећу.

- Када бих знао шта се тачно догодило и због чега, онда бих написао есеј о томе, а не роман. Борхес каже да је нејасноћа у књижевности јако добра. Када бих ишао трагом ко је то био, какви људи, онда бих дошао до трага ђавола. Највише ми одговара да вјерујем да се све десило случајно - испричао је Дамир Каракаш говорећи о стварним догађајима који су му се десили, а који с, у ствари, претходили „Окретишту“.

Како је Каракаш посебно нагласио, у свему што пише најважнија ставка му је језик, јер за њега књижевност и јесте језик, те да је хтио да ово буде ро-ман у којем ће свакодневица бити у функцији радње преко језика.

- Романи су хоризонтални, тако се језик структурише, а поезија је окомита, она нам омогућава да дођемо до најудаљенијих ствари. Зато је често по-требно да у романима буде те поезије, али с њом треба бити опрезан. Поезија је, како је говорио Андрић, као со, ако превише посолимо, не ваља, ако премало посолимо, не ваља, те тако треба наћи баланс - навео је Каракаш и додао да је на писању радио седам година, јер му је битно вријеме у стваралачком процесу.

Он је истакао да се при писању користи различитим начинима, те да је писаћа машина, на којој је и раније писао своје романе, и даље један од главних алата његовог стварања.

- Када отиснете ту ријеч, она се готово чује. Но, користим и компјутер, али пишем и оловком. Читам своје текстове наглас, на разним мјестима, јер свако мјесто има другачију енергију - додао је Каракаш који је током вечери направио и осврт на своја ранија дјела „Прославу“, „Сјећање шуме“, као и на различите адаптације романа које су у плану, али и на различите проблеме, осуде и забране с којима се сусрео и које је доживио због свог писања.

Ово књижевно вече, испуњено занимљивим причама и смијехом публике, организовало је Удружење за промоцију и популаризацију књижевности „Императив“ у сарадњи са Банским двором.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.