Рецензије постале хвалоспјеви
Бањалука - Књижевне рецензије изгубиле су своју праву вриједност, па их у посљедње вријеме пише ко стигне, оцјена је књижевних критичара и писаца из Републике Српске.
- Као и све друго што је данас у нашој средини и у нашем друштву у вези са јавним простором и са јавно изговореном ријечју, и рецензије су појефтиниле и девалвирале. Нико их више и не чита, нити озбиљно узима, јер их пише ко прије стигне - мишљење је професора са бањалучког Филолошког факултета Душка Певуље.
Он је истакао да је некада од рецензија зависило да ли ће неко дјело бити штампано, те да ли је вриједно или није.
- Данас су рецензије најчешће хвалоспјеви некомпетентних људи, који заиста немају никакву ни стручну, ни естетску, ни моралну тежину. Уосталом, таква нам је уопште књижевна критика, књижевност и култура у цијелости - нагласио је Певуља.
Слично мишљење има и књижевник Ранко Рисојевић, који је такође нагласио да је рецензија доживјела наопаку промјену.
- Сматра се нормалним да сам писац (научник, аутор дјела) треба да тражи рецензента. Требало би бити управо обрнуто. Рецензија је институт верификације, оцјене дјела и не би требало да аутор о томе ишта зна и ради, јер ће срозати саму рецензију на форму - казао је Рисојевић.
Подсјетио је да су некада издавачи спроводили поступак рецензирања дјела која су им послата на објављивање.
- Сам издавач имао је тијело, често су то била и два тијела, редакциони одбор и савјет, који одређују рецензенте међу најугледнијим ствараоцима из области за коју се тражи рецензија. Данас је то веома ријетко - објаснио је Рисојевић.
Данас се, како је рекао, чак и за научна дјела очекује оцјена која је далеко од непристрасности и представља само форму.
- Издавач је остао само љуштура, док све остало води и плаћа сам аутор. Док се тако ради, не треба очекивати ни квалитет ни заинтересованост издавача за дјела која објављује - казао је Рисојевић.
Књижевник Стевка Козић-Прерадовић радо пише рецензије за дјела младих аутора, али, како је рекла, само под условом да књига у “својој првини нуди зрнце новине љепоте и талента”.
- Чиним то врло одговорно, дуги низ година, колико се сјећам од 1982. године и врло сам срећна што ме 99 одсто мојих аутора није изневјерило. То чиним из чисте љубави и сматрам професионалном обавезом старијег колеге према млађем - рекла је Козић-Прерадовић.
Снага ријечи
- Изгубила се снага и одговорност јавно изговорене ријечи, која више никога не обавезује, јер је јавни простор постао за све отворен, што је довело до ове контаминације примитивизмом. Морално смо крајње појефтинили. Више нико никоме не говори истину, већ ће се огрнути симулацијама, чиме се ствара простор за тријумф медиокритета, који више није духовни ексклузивитет, већ арена сваштарства - рекао је Душко Певуља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
