Разиграна машта исписала Капутић
Бањалука - Извините што Вам се нисам одмах јавила, била сам код баке цијели дан. Имам велику трему, а још нисам смислила шта ћу да обучем. Чекам другарице да ми направе фризуру, па морам раније у Народно позориште РС, да све припремим. Управо сам гостовала на телевизији, али имам времена да разговарамо.
Ове реченице звуче као да их је изговорила једна озбиљна дјевојка, жена, којој је управо дешава нешто велико у животу. Велика ствар и јесте у питању, али за једну предивну дјевојчицу, Селену Берић, која има само једанаест година и која се с нестрпљењем припремала за промоцију свог књижевног првенца, збирке пјесама симпатичног назива "Капутић".
Вјероватно у Бањалуци није било посјећеније промоције. Излизана је новинарска фраза да је сала била испуњена до посљедњег мјеста, али то је једино тачно што би се могло написати. Неки су се морали и вратити. Заиста је све те вечери било нешто што се ријетко виђа.
Цијели IV2 Основне школе "Георги Стојков Раковски" из Бањалуке дошао је да подржи своју другарицу. Како је Селена једна од оних дјевојчица коју ћете увијек срести у позоришту, музеју, библиотеци, није било ништа необично што је на њеној промоцији било много озбиљне публике, а што је најљепше, све су то њени другари.
Куцало је на сцени срце једне мале виле, која је читала своје стихове настале у најмаштовитијој радионици, дјечијој глави. О аплаузима је сувишно говорити, узвицима, смијеху. Много поклона, цвијећа, дјечијег смијеха, исконске среће, дисало је заједно у Народном позоришту РС, а Селена је била на висини задатка.
Одговорно и са пуно пажње посветила се сваком свом госту. Као права књижевница, потписивала је књиге, фотографисала се и, оно што је најбитније, осмијех није нестајао са њеног лица.
Како је обећала, Селена је за "Глас Српске" подијелила своја осјећања послије промоције. Говорила је о томе када је почела да пише, шта је мотивише, колико воли да чита и у коме налази највећу подршку.
- Своју прву озбиљну пјесму написала сам 2013. године. Раније сам писала неке пјесме, али то није било ништа озбиљно, а нисам имала ни неку жељу да пишем - прича Селена.
Писању је, како каже, привукло то што кроз пјесме може да се игра и да у њих усељава своје замишљене ликове и догађаје.
- То ме је највише привукло писању, јер ја, кад пишем пјесме, опустим се и само о томе размишљам, а све бриге и проблеми су са стране - озбиљна је Селена.
Инспирацију, како каже, проналази у свему, људима из Бањалуке, школи, а понекад је инспиришу и њени другари из разреда.
- У "Капутићу" се може прочитати четрдесет пјесама, а инспирација је била суда око мене - додаје Селена.
Сигурно је да њен таленат на прави начин препознаје и његује њен отац, књижевник Миладин Берић, али он, прича Селена, никада није инсистирао на томе да његова јединица почне да пише.
- Мој тата никад није потенцирао да пишем. Њему првом дам да ми лекторише пјесме. Он некад хоће да промијени неки стих, да буде другачији, али никад не дам - самосвјесно прича млада поетеса.
Другари из школе су јој највећа подршка, а најважније јој је, објашњава Селена, да нису љубоморни на њу.
- Читав разред је дошао и купили су ми велики поклон. Била сам пресрећна - нагласила је ова посебна дјевојчица, која у слободно вријеме чита Мирослава Антића и Душка Трифуновића, за које каже да су јој омиљени.
Селена је можда самој себи са овом промоцијом одредила један дио будућности, ми можемо расти заједно са њом и њеним пјесмама и уживати у љепоти коју нам пружа дјечије срце.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
