Прије 31 годину умро Меша Селимовић
Београд - Чувени књижевник Мехмед - Меша Селимовић, који је својим дјелима обиљежио српску књижевност у другој половини 20. вијека, преминуо је 1982. године у Београду, преносе агенције.
Селимовић је рођен 1910. године у Тузли, гдје завршио основну школу и Гимназију, а у Београду Филозофски факултет - Одсјек за српскохрватски језик и југословенску књижевност.
Радио је као професор Грађанске школе, а 1936. постављен је за суплента у Реалној гимназији у Тузли.
Током Другог свјетског рата у Тузли је хапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом. У Београд је преселио 1944. године и тамо је обављао значајне функције у области политике и културе.
Од 1947. године живио је у Сарајеву и радио као професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, умјетнички директор Босна-филма, директор Драме Народног позоришта, главни уредник Издавачког предузећа “Свјетлост”.
Након пензионисања 1971. године вратио се у Београд, гдје је и умро 11. јула 1982. године.
Селимовић је обављао и дужност предсједника Савеза књижевника Југославије, добио је почасни докторат Универзитета у Сарајеву, а био је и редовни члан АНУБиХ и САНУ.
Добитник је бројних награда и признања, од којих су најзначајније НИН-ова награда (1967), Горанова награда (1967), Његошева награда (1967), Двадесетседмојулска награда СР БиХ, награда АВНОЈ-а, те Шестоаприлска награда града Сарајева (1962).
Селимовићев књижевни опус уткан је у центар књижевности у БиХ, али, на ауторово инсистирање, припада и српској књижевности.
- Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом - написао је Селимовић 1976. године у писму Српској академији наука и умјетности.
Његова дјела су: “Увријеђени човјек”, “Прва чета”, “Туђа земља”, “Ноћ и јутра”, “Тишине”, “Магла и мјесечина”, “Есеји и огледи”, “Дервиш и смрт”, “За и против Вука”, “Тврђава”, “Дјевојка црвене косе”, “Острво”, “Сјећања”, “Круг”.
Чувени Селимовићеви цитати: “Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло, не би на земљи остало ниједно живо биће”; “Свакоме ћу признати право да ме превари – осим пријатељу”; “Разуман се храни да живи, а луд живи само да се храни и гоји”; “Кад ми је тешко, бјежим у самоћу; кад ми је још теже, тражим добре људе”; “Незадовољство је као звијер: немоћна кад се роди, страшна кад ојача”; “Зло се само снагом доказује, све остало памећу”; “Знање људско је незнатно, зато паметан човјек не живи од онога што зна”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
