Прије 230 година објављен “Мали буквар за велику децу” Михаила Максимовића: Бритки темељ српске сатире
БАЊАЛУКА - “Мали буквар за велику децу” књига је штампана у првој српској штампарији Стефана Новаковића у Бечу 1792. године и прво је српско сатирично дјело.
Аутор књиге је књижевник Михаило Максимовић, а ово дјело је, у ствари, једна мала књига, у којој се налазило 117 причица пореданих азбучним редом, у којима аутор критикује различите нивое српског малограђанског друштва 18. вијека.
Вођен жељом за критиком и духом просвјетитељства, Максимовић је овом сатиричном књигом направио добар темељ српској сатири и њеном будућем усмјерењу.
- Садржина “Малог буквара” је разноврсна. Највећи део његов уперен је против калуђера и представника цркве уопште. Код речи чоја, на пример, каже се: “Од десет рифа црне чоје, цели калуђер изиђе”. За “апостоле” се вели: “У том су се променили што перви пешке хождаху, а садашњи на шест коња се возу.” Код речи зејтин: “Калуђери не једу јела кроме са зејтином. Ја мислим, најбоље би они учинили кад би се тамо преселили гди зејтин расте”. Поводом речи штака писац има овакву асоцијацију: “Говори се да штака сваког васеленског патријарха дугачка јест. Благодареније Богу што до нас не допире”. Али сем ових и сличних, има ту и других предмета сатире. За цензоре, нпр. Максимовић каже: “Цензори су бабице сваког писменог сочиненија. Али много пути дете сакато кроз њих остане” - забиљежио је Ђуро Гавела о овом дјелу у “Огледима и критикама” прије неколико деценија, а данас, 230 година након објаве овог дјела, важно је сјетити се почетака, зачетака и указати на дугу традицију српске хумористичке мисли.
Гавела је прибиљежио да је књига препуна оштрине, живахности, досјетљивости и свјежих и духовитих алузија.
Иако помало заборављена, ова мала књига јесте била инспирација за многе радове касније, те је тако у дјелу “Афористичност Малог буквара за велику децу Михаила Максимовића” Ђорђа М. Ђурђевића забиљежено да сваки афоризам живи засебно, те да је то жанр који је самодовољан. Његове главне особине су комички ефекти, ангажованост и сажетост.
- Посматрајући “Мали буквар за велику децу” Михаила Максимовића, сваки афористички запис јесте један засебан свет који, наизглед, нема додирних тачака са осталим - записао је аутор који се у свом раду детаљно осврнуо на афоризме забиљежене у књизи, на њихов значај, али и на недостатке.
Ово дјело доживјело је реиздање 2009. године, у издању “Службеног гласника”, а приређивач је Мирјана Д. Стефановић, која је и ауторка предговора у којем је дјело боље приближено савременом читаоцу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
