Представљена посљедња дјела из едиције Дјела Гроздане Олујић

Tanjug
Foto: Rts

БЕОГРАД- Редован састанак чланова и сарадника "Српске књижевне задруге" у сусрету са медијима данас је реализован у Сали ове издавачке куће у Београду, гдје је повод била промоција дјела посвећених књижевници Гроздани Олујић.

Представљене су две најновије књиге у пројекту “Сабрана дјела Гроздане Олујић” - збирка драма “Бубна опна” и “О путевима којима протиче прича” - студије о дјелу ове књижевнице, чиме је заокружена едиција од 14 књига награђиване ауторке.

Пофесор др Зорана Опачић, као један приређивача књига и супервизор издавачког подухвата, подсјетила је да је едиција "Дела Гроздане Олујић" започета 2018. године када је објављена цјелокупна романескна проза списатељице у шест књига, као копродукција "Српске књижевне задруге" (СКЗ) и куће "Партенон".

Опачић је истакла да је веома значајну улогу у покретању и реализацији едиције имао недавно преминули уредник Александар Јовановић, који је приредио два тома и написао важан предговор "Сабраним романима".

Такође, она је навела да сам пројекат не би био могућ без сина Гроздане Олујић, професора др Александра Лешића који је детаљно претраживао архиву своје мајке и пружио приређивачима увид у рукописну грађу и библиографске податке.

Професор Лешић се захвалио књижевнику и директору СКЗ Драгану Лакићевићу, данас оправдано одсутном, који је препознао вриједност овог подухвата, и након првог плана од издавања шест књига, проширио едицију на чак 14 наслова.

Познати драматург и театролог Миливоје Млађеновић приредио је збирку “Бубна опна” од 12 радио драма и једне телевизијске драме.

Између осталих у снимању тих радио комада учествовали су разни велики глумци српске и југословенске драмске умјетности - Мира Ступица, Стево Жигон, Ðурђија Цветић, Павле Минчић и други, у периоду реализације од 1969. до 1983. године на Радио Београду и Радију Нови Сад.

У писменом саопштењу, Млађеновић је примијетио да је свијет јунака у делима Гроздане Олујић веома одговарајући за драмску форму и оценио да оваква дјела често остану без свог публикованог записа, а да комади “прохује радио-таласима и остану без свог трага у времену”.

Према његовој анализи и пресјеку драмског стваралаштва списатељице Олујић, тематски ауторка захвата различита подручја - одрастање у вихору рата, положај младих током постратне изградње, хероји и људи узвишених моралних вредности, судбине интелектуалаца, паразита, разних бараба.

Такође, радио драме су интригантне, реалистичне слике из свакодневног живота, параболе, оштра политичка сатира, како је то прочитао Млађеновић.

“Страсно предани читаоци опуса Гроздане Олујић ће препознати да неки ликови, њихова имена, места радње, круже у радио драмским текстовима, а врло често се могу препознати и у њеним другим делима. Одатле је појава радио-драмских дела ауторке важна за целовито сагледавање њеног књижевног стваралаштва и будућа истраживања”, закључио је у саопштењу драматург Миливоје Млађеновић.

Одломке из радио драма веома надахнуто су читале су младе глумице, студенткиње са академија.

Гроздана Олујић (1934-2019) је била српски романсијер, преводилац и антологичар, добитница је НИН-ове награде за књижевност за 2009. годину за роман „Гласови у ветру“, такође била је лауреат Повеље за животно дјело Удружења књижевника Србије (2004).

Њени романи и бајке доживеле су многа издања у земљи, преведене су на 28 светских језика и објављене у Русији, Украјини, Кини, Литванији, Енглеској, Француској, Шпанији, Мађарској, Финској, Индији, Данској, Холандији, Норвешкој, Пољској, Чешкој, Румунији, Немачкој и САД.

Страхиња Полић, приређивач друге књиге “О путевима којима протиче прича” нагласио је да ово дјело затвара или заокружује едицију “Дела Гроздане Олујић” из 14 томова, где су од 2018. године објављени сабрани романи, а онда и друга жанровска остварења - књига кратке прозе, бајке, есеја, књижевних разговора, и на крају радио драме.

Полић је истакао да су сви приређивачи вредно радили на овом дјелу и писали су о Гроздани Олујић - Петар Пијановић, Марко Недић, Радивоје Микић, Валентина Хамовић, Јелена Панић Мараш и споменути Зорана Опачић, Миливоје Млађеновић и Александар Јовановић.

Он је отркио да је било веома захтјевно и комплексно приближити и њен последњи објављени роман “Преживети до сутра” (Плаво коло СКЗ, 2017), за који је ауторка освојила награду “Борисав Станковић”, јер је прва верзија тог дјела започета још давне 1970. године.

У питању је заправо њен други роман, али је публикован хронолошки као шести, био је у рукопису на 285 страна, куцаних писаћом машином, са разним ауторским интервенцијама, дорадама написаних руком, и посебне потешкоће су приређивачима биле друге верзије истог романа током 80-их година.

Први роман о младима и за младе “Излет у небо” (1957) објавила је са свега 22 године, превођен је и прилагођен извођењу у позоришту, по њему је снимљен и филм “Чудна девојка”.

Роман “Гласам за љубав” (Просвета, Београд, 1962) добио је прву награду загребачког “Телеграма” за најбољи кратак роман 1963. године, затим се преноси на филмско платно и на позоришну сцену.

Романи “Не буди заспале псе” (Просвета, 1964) и “Дивље семе” (Просвета, 1967) први пут у књижевност овог поднебља уводи урбани живот младих људи, њихове проблеме, љубави и недоумице.

Гроздана Олујић написала је неколико збирки бајки “Седефна ружа и друге бајке” (Загреб, 1979), за коју је добила награду “Политикиног забавника”, “Небеска река и друге бајке” (Загреб, 1984), “Дечак и принцеза”, “Принц облака” (1990), “Златни тањир”, “Камен који је летео”, “Снежни цвет”, роман-бајку “Звездане луталице” (1987).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана