Представљена књига "Гребослови" историчара Петра Ашкрабе

Истражујући натписе са камених надгробних споменика - гребница, односно стећака, како он не воли да их назива тврдећи да су тај назив наметнули аустроугарски окупатори, Ашкраба открива поријекло данашњих презимена и њихову међусобну повезаност, речено је на промоцији ове књиге у фочанском Центру за културу и информисање.

Ашкраба каже да је истраживањем обухватио цјелокупан простор од Солуна до Алпа, који назива Загорском Србијом.

"Кренуо сам од презимена на каменим гребницама, које имају 55 назива, као мрамори, камови, грчка гробља, некрополе, каурска гробља, а затим од разних помена средњовјековних Србаља у архивима. А онда сам пратио живућа презимена, њихова колања, премјештања, разилажења у више презимена, исламизацију, католизацију, ко је са ким родбина, ко је био са ким у каквим везама, шта је за коју породицу значајно", објашњава Ашкраба.

Он наглашава да су камене гребнице свукуда разуђене по овом простору, а више их има по каменитим подручјима, али их има и до Крупња и Шапца у Србији, до Теслића у Републици Српској, до Словеније и острва у Јадранском мору.

"Појам стећак, односно стесак, нешто затесано, измислила ј Аустроугарска, хтјела је да каже да Срби немају историју. Међутим, на гребницама много пише и много казује. Нама су непријатељи све уништили, али нису могли уништити камене гребнице и ми Срби треба да се држимо само истине, ништа Срби не треба да лажу, истина постоји на каменим гребницама", истиче Ашкраба.

Истраживање поријекла породица довело га је до закључка да сви на овим просторима потичемо од малог броја људи, да се сви слијевамо у један лијевак и да смо сви својта.

"Нашао сам по 3.000 презимена која су настала из једног презимена. Рецимо из презимена Орловићи, који су са Зеленгоре, из села Орловићи гдје је Орловића језеро, које је Аустроугарска уписала као Орловачко да не би било на ић", тврди Ашкраба.

Он додаје да су на том простору, између Калиновика и Невесиња, и Романовићи, од којих су, прича аутор, Котромановићи, банови Босне, а који су славили Ђурђевдан.

Ашкраба наводи да су његове књиге, односно бар једну од 16, прочитало више од 300.000 људи.

"На крају књиге сам навео шта су о мојим књигама рекли читаоци, њих више од 50, навео сам њихова имена, презимена и мјесто гдје живе. Јављају се Срби све три вјере, не само православни, него и поисламљени, покатоличени, имам неке католике и исламце који су се вратили у православље. Видјели су у мојим књигама своје поријекло и захваљују ми се", каже Ашкраба.

На промоцији књиге "Гребослови" говорили су и директор Центра за културу и информисање Славица Филиповић и Марко Медаревић из Дрвара, који је захваљујући Акрабином истраживању, како је рекао, пронашао поријекло своје породице уназад седам вијекова

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.