Представљен нови роман Александра Гаталице

Директор Сектора за издавање књига у Службеном гласнику Петар В. Арбутина рекао је да је "Двадесет пети сат" "први српски роман о пандемији (Ковид-19) и свему ономе што пандемија може да буде, како учествује и утиче на разне аспекте и детерминанте нашег живота".

"Роман сам доживео као добру студију, где је пандемија или болест, била у метафоричном смислу полазна тачка, да Гаталица отвори низ других значења. И врло ми је драго што је, у књижевности где се све наставља и произилази једно из другог, неко успео да настави и отвори преспективу коју је педесетих започео (Виргил) Георгију са ''25 часом''", рекао је Арбутина.

Издавач Службени гласник најавио је Гаталичин роман као "узбудљиво штиво о невероватним догађајима" током пандемије, када "избачени из овог света, људи замењени двојницима праве своју комуну у заустављном времену, коју зову ''Двадесет пети сат''".

Професор Петар Пјановић је оцијенио да је Гаталичин "Двадесет пети сат" "провокативан, субверзиван, добро компонован и писан роман", на кога је утицало "Беснило" (1983) Борислава Пекића (1930-1992), као "израз модерног пророчанства јер је најавило оно што данас живимо".

Пјановић је рекао да се његов реални слој може назвати "модерним пикарским романом, политичким трилером са елементима љубавне драме", у коме је "Гаталица направио бриљантне биографске портрете" Црњанског (1893-1977), Владимира Велмара Јанковића (1895-1976) и Кракова (1895-1968), док је други "простор чудесног, бајковна фантастика".

Књижевна критичарка Слађана Илић је оцијенила да је Гаталица написао "пре роман са елементима фантастике него роман фантастике", сложено и динамично дело, са "преко 20 приповедачких гласова који припадају нашим врхунским интелектуалцима, који су били у емиграцији и скрајнути у нашој култури".

Међу њима су личности попут Црњанског, Кракова, Велмара Јанковића или Звонимира Вучковића (1916-2004), које "Гаталица настоји да рехабилитује".

"Јунаци имају привилегију и умеће да пређу из света у свет. ''Двадесет пети сат'' је паралелан свет који нема много заједничко са историјском стварношћу. Успешно је изведена прича како се у свету ''Двадесет петог сата'' гради паралелан Београд по мери наших врхунских интелектуалаца који су прогнани и избрисани из наше историје", рекла је између осталог Илић.

Гаталица је рекао да је у "Двадесет петом сату" склапао "у једну занимљиву причу различите слојеве", од којих читалац може пратити све, а као и у другим његовим делима, може пратити и само обичну криминалистичку причу.

"Највише сам се у роману играо бинарном структуром. Шта Краков каже о Кракову, нарочито шта Црњански каже о Црњанском. То ми је дало прилику да будем критичан, да направим неки одмак, да се играм оним што је мени најдраже: да усвајам њихове стилове казивања и писања", рекао је Гаталица.

Писац је истакао да не вјерује у роман "који на крају не резултира бар једном сузом", већ вјерује "у оне који вас узму, који вам не дају мира, вежете се за њихове јунаке и са њима патите". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.